Сојино млеко је превара века

0

Одељак са млечним производима у скоро свакој радњи има километарску понуду, да човек просто не зна за који тетрапак пре да се ухвати. Да л’ пуномасно млеко ил’ без масти, можда без лактозе, од соје, бадемово, кокосово итд. Опција има на претек, међутим, да ли је баш у сваком млеко?
Портал Бигтхинк тврди да није и да не постоји сојино млеко. Исто важи и за бадемово, кокосово, пиринчано, овсено, лешниково… Млеко се добија од сисара и бадем једноставно не може да се помузе, кажу на овом порталу.

Можда су пића на биљној бази проширила дефиницију млека откад је кинеска компанија „Витасоy“ ушла на америчко тржиште 1979. године, али администрација оријентисана ка кравама је ту врло прецизна: „Млеко је лактатна секреција, ослобођено колострума (првог млека), добијено мужом једне или више крава.“

Kомичар Луис Блек већ годинама ово потенцира.

„Сојино млеко не постоји. То је сок од соје. Али нису могли да продају сојин сок, па су га зато назвали млеком. Јер сваки пут кад изговорите сојин сок, угушите се од смеха“, каже он.

Е, па изгледа да се потрошачи баш и не гуше у богатој понуди пића на биљној бази која су замена за млеко.

Према Еуромонитору, светска продаја оваквих пића се за дупло увећала између 2009. и 2015. године. Са друге стране, продаја правог млека је опала (за 9 процената у 2015.) и предвиђа се да ће наставити да пада у будућности.

Погубан тренд за млечну индустрију навео је 32 члана Kонгреса да пишу „Управи за храну и лекове“ како произвођачи пића на биљној бази доводе у заблуду потрошаче означавајући своје производе млеком.

У писму они закључују: „Kупци имају право да користе заменске производе, али произвођачи их погрешно наводе и крше закон зарађујући на имену ‘мелко’. Такви производи би смели да се нађу на тажишту само под правим именом. Апелујемо на Управу да подстакне да производи на биљној бази нађу прикладнији назив који неће у себи имати реч ‘млеко’.“

А како би требало да потрошачи зову такве производе, сви се питају? Kао што је горепоменути комичар констатовао „сок од соје“ се и не би тако добро продавао. „Млеко“ производу даје много јачи контекст.

На пример, „кокосово млеко“ јасно сугерише да служи као замена за традиционални производ. Нажалост, такође збуњује многе потрошаче да помисле како је тај производ само другачији тип млека, а није.

Вештачко млеко

Можда би од користи могао да буде начин на који се третирају месне алтернативе, које се продају под именом „вештачко месо“, „имитација или лажно месо“. Поједини ресторани који користе ове замене за место све производе зову једним именом „протеин“.

 

 

Ноизз

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*