Soroš tvrdi: Ukrajina je glavni adut EU

0

„Najveća prednost EU jeste Ukrajina, čiji su građani spremni da umru u odbranu svoje zemlje. Braneći sebe oni brane EU”, napisao je američki milijarder i kritikovao EU što Kijevu ne pruža dovoljnu podršku
dugo pošto je upozoravao da će „bregzit” izazvati raspad EU, pad funte i finansijsku krizu kakva se dogodila 2008. godine, kao i da je ovo vreme u kome se Rusija uzdiže dok EU propada, američki milijarder Džordž Soroš je pre nekoliko dana objedinio svoje preporuke za oživljavanje Evropske unije.

Snagu za ovaj proces prepoznao je u reakciji dela britanskog stanovništva na referendumski ishod o izlasku Velike Britanije iz EU. „Koliko god je „bregzit” bio negativno iznenađenje, spontana reakcija na njega je pozitivna”, napisao je u autorskom tekstu na portalu nevladine organizacije „Projekat sindikat”, koju čine uticajni ljudi u politici, biznisu i nevladinom sektoru.

Iako rezultati glasanja ne mogu da se ponište, Soroš je naveo da bi kampanja prikupljanja potpisa za novi referendum mogla da bude pokret koji bi transformisao političku scenu stvarajući novi entuzijazam za članstvo u EU. Ovakav pristup bi, smatra on, mogao da se kopira i u ostatku EU, da se stvore pokreti za spas EU, uz njene duboke promene. Soros je uveren da bi u narednim mesecima sve više i više ljudi bilo spremno da se pridruži ovom pokretu.

Primećujući da su se mobilisali ljudi koji su glasali i za i protiv, a što je najvažnije i oni koji nisu ni glasali (među njima naročito mladi ljudi do 35 godina), Soros konstatuje da je to vrsta angažmana kakvu EU nikada nije bila u stanju da podstakne. Na taj način bi neizbežan raspad EU, kako je to izgledalo odmah po objavljivanju rezultata referenduma, mogao da se preokrene u sasvim suprotnom pravcu – da postane podsticaj za stvaranje jače i bolje Evrope.

„Ono što EU ne sme da uradi jeste kažnjavanje britanskih birača dok se ignoriše sasvim opravdana zabrinutost zbog mana unije. Evropski lideri bi trebalo da priznaju svoje greške i demokratski deficit u institucijama. Umesto da tretiraju ’bregzit’ kao pregovore o razvodu, trebalo bi da iskoriste priliku da ponovo ’izmisle’ EU – stvarajući vrstu kluba, kome bi Velika Britanija i ostale države koje su pod rizikom da napuste EU – zapravo želele da se pridruže.”

Princip koji pominje Soros koliko je jednostavan toliko je i nedostižan pod ovakvim uređenjem EU. Ako nezadovoljni glasači u Francuskoj, Nemačkoj, Švedskoj, Italiji, Poljskoj i bilo gde širom EU od nje imaju koristi u svojim životima – EU će ojačati. Ako ne, raspašće se brže nego što su trenutno svesni njeni lideri i građani.

Kao sledeću „crnu tačku” EU, Soros vidi Italiju koja se suočava sa krizom bankarskog sistema i referendumom u oktobru. Italijanski premijer Mateo Renci je uhvaćen u „kvaku 22”: ako ne može da reši bankarsku krizu na vreme, izgubiće referendum, što bi moglo na vlast da dovede pokret „Pet zvezdica”, partnera UKIP-a (Partije za nezavisnost Ujedinjenog Kraljevstva) u Evropskom parlamentu. Da bi našao izlaz, Renciju je potrebna pomoć evropskih vlasti, ali su one, kako smatra Soros, prespore i nefleksibilne.

On upozorava da evropski lideri moraju da shvate da je EU na ivici kolapsa i da bi, umesto što krive jedni druge, trebalo da se udruže i usvoje posebne mere. Prva je da se mora povući jasna granica između EU i evrozone. „Te srećne zemlje koje nisu članice evrozone ne bi trebalo da se suočavaju sa diskriminacijom. Ako evrozona želi da bude jače integrisana, kao što bi trebalo da bude, ona mora da ima svoj trezor i budžet, da služi kao fiskalni autoritet zajedno sa svojom monetarnom vlašću – Evropskom centralnom bankom.”

Drugo, EU bi trebalo da stavi na raspolaganje svoje velike neiskorišćene kredite, a lideri EU bi bili neodgovorni ukoliko ne bi iskoristili ove kapacitete.

Na treće mesto Soros stavlja jačanje bezbednosnih mera kojima bi bila ojačana odbrana od „spoljnih neprijatelja” koji su skloni da iskoriste trenutne slabosti EU. On je razvio svoju staru tezu da sudbina EU zavisi od budućnosti Ukrajine.

„Najveća prednost EU je Ukrajina, čiji su građani spremni da umru u odbranu svoje zemlje. Braneći sebe oni brane EU – što je danas veoma retko u Evropi. Ukrajina je srećna što ima novu vladu koja je još odlučniji i spremnija da sprovede reforme koje zahtevaju obe strane: i njeni građani kao i podržavaoci spolja. Ali EU i njene države članice ne pružaju podršku Ukrajini koju ona zaslužuje (SAD podržavaju Ukrajinu mnogo više)”, napisao je Soros.

Ponovivši svoj nedavni stav da planovi EU za rešavanje izbegličke krize moraju da budu detaljno revidirani, on je ocenio da trenutna politika Brisela prema migrantima počiva na nerazumevanju i nedoslednosti koje ih čine neefikasnim. „Oni su nažalost bespomoćni i koriste sredstva prinude koja stvaraju otpor”, napisao je Soros i podsetio da je on već predložio detaljna „lekovita sredstva” za ove probleme na drugim mestima.

Sve u svemu, zaključak je da ako primeni ovih nekoliko mera, odnosno ako se „prepakuje”, EU će postati organizacija kojoj će ljudi želeti da pripadaju. U tom trenutku, promene sporazuma – i dalje integracije – još jednom će postati moguće.

„Ako evropski lideri ne reaguju, oni koji žele da spasu EU tako što će je „ponovo izmisliti” trebalo bi da prate mlade aktiviste u Britaniji”, napisao je Soros i zaključio da „sada više nego ikada branioci EU moraju da pronađu načine da se oseti njihov uticaj”.

Politika

POSTAVI ODGOVOR

*