SPALJIVANJE MOŠTIJU SVETOG SAVE- Vladika Nikolaj

0

Na Vračaru pak, nekoliko monaha klečeći iz daljine posmatrahu plamen i čekahu da uzmu pregršt svetog pepela i odnesu natrag u Mileševo.“
Izvršilac ovog pašinog naređenja beše neki Ahmed beg Okuzi. Ovaj brutalni sluga još brutalnijeg gospodara, veran svojoj okrutnoj prirodi, učini sve to na zverski način. On prvo načini vojni obruč oko samog manastira Mileševa. Onda primora monahe da izvade drveni kovčeg iz sarkofaga sa telom svetiteljevim. Kovčeg staviše na konje, koje su terali sami monasi, jer su se turci plašili da se i dotaknu samog kovčega. I tako krenu tužna povorka. Uz plač i ridanje, monasi behu maltretirani i svaki Srbin ili Srpkinja, koje su usput sreli bili su ubijani ili nasilno odvedeni, kako bi bili onemogućeni da o ovome jave hajducima u šumi. Tako je radi svega ovoga, povorka silno narasla dok je stigla do Beograda. Na mestu zvanom Vračar, na periferiji Beograda, beše pripremljena lomača. Na nju staviše drveni kovčeg sa svetim telom. I tu 27. aprila 1595. godine, telo Svetoga Save bi spaljeno i pretvoreno u pepeo. Neobično veliki plamen podiže se prema nebu i osvetli ceo grad i mogao se videti daleko preko Dunava. I dok su turci urlali od zadovoljstva, a porobljeni Srbi u Beogradu plakali i molili se, dotle slobodni Srbi preko Save i Dunava, hajduci i uskoci po planinama, spremaše svoje mačeve za osvetu svetitelja.
Sinan-paša je spalio telo Svetog Save, ali je uvećao njegovu slavu i uticaj. Apsolutno neznanje je trijumfovalo u razaranju kaveza iz koga je golub već davno, davno izleteo. Ali, radost turaka beše kratkotrajna, jer dok se plamen stišavao, njih uhvati iznenadni strah i svi se razbežaše svojim kućama, zaključavši vrata za sobom. Na Vračaru pak, nekoliko monaha klečeći iz daljine posmatrahu plamen i čekahu da uzmu pregršt svetog pepela i odnesu natrag u Mileševo. Međutim, živi duh svetitelja posmatrao je pobednički iz nevidljivog sveta dole na vatru. Jer, Savina želja za života beše da bude mučenik iz ljubavi prema Hristu. Sada mu se i ta želja ispunila. Tako, sa osmehom pobednika, Sava oprosti Sinan-paši i blagoslovi svoj srpski narod.
Sveti Vladika Nikolaj

POSTAVI ODGOVOR

*