Споменик и филм за хероје са Кошара

0
© AP Photo / Дејан Младеновић

У Пионирском парку биће подигнуто обележје браниоцима Карауле на Проклетијама. Држава расписује конкурс за сценарио о бици која је два месеца трајала на српско-албанској граници.

„Сви који су погинули на Кошарама налазе се у рају, јер су кроз пакао већ прошли на земљи“, слоган је српских бранилаца забачене карауле на Проклетијама, на метохијском делу српско-албанске границе.

Годинама су били заборављени, а сада је Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања одредило буџет и место у Пионирском парку где ће бити подигнут споменик јунацима са Кошара. Тиме је најзад прихваћена иницијатива Удружења ратних војних инвалида, бораца и породица палих бораца, речено је на трибини, одржаној на Правном факултету у Београду, којом је обележена седамнаеста годишњица краја двомесечне даноноћне битке.

Хероји Кошара, који су спречили копнену инвазију из Албаније, дуго су били анонимни и заборављени. Они су од 9. априла до 14. јуна 1999. године упорно, из дана у дан, одбијали нападе вишеструко надмоћнијег непријатеља, здружених снага терористичке ОВК, регуларне армије Албаније и западних плаћеника којима су ватрену подршку из ваздуха давали авиони и хеликоптери НАТО-а. Око 1.200 војника предводио је командант Љубинко Ђурковић.

„Та јуначка борба вођена прса у прса, херојским и витешким односом сваког појединца је допринела да се заузму одређени положаји и витални објекти и да се не дозволи стратешко изненађење НАТО снага, односно непријатеља који је кидисао на нашу отаџбину“, рекао је  командант операције „Кошаре“ Љубинко Ђурковић.

Већина војника граничара били су војници на редовном одслужењу војног рока — имали су 18 или 19 година.

„Земља има такве хероје какви су они, деца која су несебично дала живот за нашу земљу. Наравно да ми то не смемо да заборавимо и да не смемо никако да подлегнемо да било ко и било када и на било који начин нас натера да ми потиснемо у заборав оно што је део наше историје. Кад год смо потискивали у заборав одређене ствари, то нам се увек обијало о главу“, напомиње проф. Душан Томић са Факултета безбедности.

У вишемесечним борбама на Кошарама погинуло је 108 војника, а 256 је повређено. Са границе Србије и Албаније повукли су се 14. јуна 1999. године после потписивања Кумановског споразума и прекида НАТО агресије на Југославију.

Шта је било после

Рат на Косову окончан је потписивањем Кумановског споразума, по којем се војска повукла са Косова, а за њом и стотине хиљада Срба који се називају „интерно расељена лица“. Процењује се да је са Косова отишло 250.000 људи, а 17 година касније није се вратио ни десети део од тог броја.

Савет безбедности Уједињених нација усвојио је после рата на Косову Резолуцију 1244, којом се признаје суверенитет тадашње СРЈ на Косову, али је данас ретко ко помиње.

Извор: Спутњик

ПОСТАВИ ОДГОВОР


*