Спрема се ново, још веће Арапско пролеће

0

Пре петнаест година, само пет арапских држава било је захваћено конфликтом. Данас их је 11 и изгледа да ће бити још горе

У децембру 2010. године, само 16 одсто особа старости између 18 и 29 година изашло је на изборе. „Апатична генерација“, мислили су министри, трљајући шаке и не слутећи да ће кроз десетак дана египатска омладина масовно изаћи на улице и оборити деценијски режим председника Хоснија Мубарака.

Последњи извештај Уједињених нација о развоју арапског света показао је да су неке лекције научене – нови арапски лидери брутални су у обрачунима са дисидентима. Ипак, темељне анализе узрока незадовољства нигде нема.

Kако државе пропадају, све више младих се идентификује са вером, сектом или племеном, пре него са отаџбином. Пре петнаест година, само пет арапских држава било је захваћено конфликтом. Данас их је 11. До 2020. године, тек сваки четврти Арапин ће живети у земљи којој не прети никакав конфликт.

С обзиром да рат осим смрти доноси и стравичну материјалну штету која даље успорава опоравак и убрзава дезинтеграцију, податак да из само 5 одсто светске популације колико чине Арапи, потиче чак половина светских избеглица и терориста, указује на неопходност решавања проблема нестабилности у арапском свету.

Арапска млада популација (од 15 до 29 година старости) броји 105 милиона и расте великом брзином, али незапосленост, сиромаштво и маргинализација расту још брже. Са чак 30 одсто незапослене омладине, арапски свет је двоструко лошије позициониран у односу на глобални просек од 15 одсто.

Млади у арапским земљама осећају да су искључени из јавног живота и не виде никакву перспективу, пошто је принцип владавине „елитистичко-наследног“ типа, вероватно од када памте. Ситуација је, према мишљењу многих, гора него пре Арапског пролећа.

Kако режими покушавају да се осигурају од претњи са још рестриктивнијим мерама, а прилике за одлазак из земље су све мање, веома је вероватно да ће се млади Арапи опет окренути протестима. Уједињене нације су већ указале на чињеницу да велики протесни покрети у арапском свету долазе у циклусима од око 5 година и да су сваки пут турбулентнији него претходни. Устанци у Северној Африци одиграли су се 2001., 2006. и 2011. године. Ако је за веровати математици, 2016/17 је следећа.

Нова генерација је „највћа, најобразованија и најурбанија у историји Арапа“. Захваљујући друштвеним мрежама, млади Арапи су у току више него икад. Још само када би њихови лидери знали шта да раде са њима.

 

 

 

Њузвик

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*