СРБИ У РЕВОЛУЦИЈИ 1848.

0

Као што је већ било говора, велике револуције 1848. нису заобишле ни Србе. На Србе је највећи утицај имала Мађарска револуција предвођена Лајошем Кошутом. Мађарски револуционари су од почетка имали планове о чистој мађарској држави у којој за Србе није било мјеста. Након Мајске скупштине на којој је проглашена Српска Војводина, сукоб је био неизбјежан. Србима у Војводини су помогли и добровољци из кнежевине Србије које ће водити Стеван Книћанин. Сукоби су почели мађарским покушајем да расформирају Народни Одбор, али тај мађарски покушај је завршен поразом у борбама око Петроварадина и Карловаца. У тим борбама је истакао Ђорђе Стратимировић. Већи сукоби су почели у јулу, тачније код Сентомаша-Србобрана у којем су утврђени Срби били под најездом Мађара. Борбе су вођене у Бачкој, код Сентомаша, Турије, Аде и Мола. У августу ратна дејства су се пооштрила. Срби нападају Јарак, Сириг и Темерин те доживљавају поразе код Бечкерека и Вршца. Српске ратне акције је отежавало ривалство патријарха Рајачића и проглашеног вожда Стратимировића (титулу је добио због успјеха у борбама). Нову фазу сукоба започеће почетак отвореног рата између Мађарске и Аустрије. Аустријска круна је 15. децембра 1848. потврдио одлуке Мајске скупштине, осим одлуке да Војводина буде крунска земља. Аустријски утицај међу Србима шири и конзул Фердинанд Мајерхофер који је имао везе за Рајачићем. Аустријска круна је била приморана признати српске привилегије јер је у јесен 1848. Лајош Кошут понудио Србима нагодбу, нешто што Аустрија није могла допустити. 1849. је одлично почела за србо-аустријске снаге које су заузеле Белу Цркву, Бечеј, Врбас и Кулу. Ипак, ситуација се брзо промијенила.

4. марта 1849. Октроисаним Статутом проглашено је припајање Српске Војводине Хрватској, Угарској или Ердељу. Овакав потез бечке круне је поразно дјеловао на Србе, који ће у априлу изгубити Сомбор, Сентиван, Сириг, Сенту, Врбас, Бечеј и најболније од свега, Србобран. Убрзо је читав Банат пао под мађарску власт. Срби су се опирали у Шајкашкој гдје се поново истакао Стратимировић, док је Нови Сад тешко оштећен. Аустрија је морала позвати руског цара у помоћ и уз руску помоћ, мађарска револуција је сломљена. 1849. проглашено је Војводство Србија и Тамишки банат и то са статусом круновине, међутим ово је била слаба утјеха за Србе јер су у састав нове круновине ушле области више насељене Румунима, него Србима, а и одмах је почела германизација. Темишвар, центар круновине, је такође био већински румунски. Срби су 1849. остављени на цједилу, већина њихових нада је било сломљено, а круновина која је требала бити српска област је била насељена другим народима и укинута 1860, након само 11 година.

На слици: патријарх Рајачић благосиља српске војнике.

Извор ФБ страница Историја Срба

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*