Србија међу земљама са највећим падом медијских слобода у свету

0

У јутрос објављеном извештају Репортера без граница (РБГ), Србија је пала за 10 места у односу на претходну годину и сада је 76. у свету. Назадовање Србије на овој листи се наставља, пошто је пре годину дана са 59. доспела на 66. место

 

Ове године, да ствар буде гора, нашли смо се међу државама које бележе највећи пад када су медијске слободе у питању, од којих су чак четири европске: поред нас, Малта је пала за 18 места и сада је 65. на листи, Чешка се стрмоглавила за 11 места (34) и Словачка за 10 (27).

Од четири европске државе са највећим падом слободе изражавања, у две су убијени новинари – на Малти је у октобру 2017. убијена истраживачка новинарка Дафна Kаруана Галиција, која је оптуживала владу за корупцију. У Словачкој је у фебруару убијен Јан Kуцијак, новинар који је истраживао корупцију и мафију.

Европске медијске слободе у слободном паду

Репортери без граница у извештају названом „Индекс медијских слобода 2018“ констатују да је у Европи – која је дуго, изузимајући Русију и Турску, била сигурна оаза за новинаре – данас горе него пре годину дана. Они подсећају да је, поред два убиства, било претњи истраживачким новинарима, као и вербалних напада без преседана широм Европе, па и Европске уније.

У „Индексу медијских слобода 2018“ наводи се да је, после избора Александра Вучића за председника, независним медијима још горе. „Он користи провладине медије за застрашивање новинара, који су оптужени као издајници, шпијуни и страни плаћеници“, каже се у овом извештају.

Вучићу по изврсности у контроли медија у Централној Европи друштво праве чешки председник Милош Земан, те словачки и мађарски премијери Роберт Фицо и Виктор Орбан.

Земан је, тако, прошле године на конференцији за штампу штрецнуо присутне представнике медија када је извадио реплику калашњикова на којој је писало „на новинаре“, сугеришући тиме да их треба ликвидирати ако подржавају руског председника Владимира Путина. Он је новинаре знао да назове и „ђубретом“ и „хијенама“.

Роберт Фицо је такође прогласио новинаре хијенама, али се истакао и по иновацијама, па је новинаре назвао и „прљавим антисловачким проституткама“, против којих је често подносио тужбе.

Kомшија Орбан је већ познат по својим оптужбама америчког милијардера мађарског порекла Џорџа Сороса за финансирање оних медија који, према Вучићевом северном узору, дискредитују државу у очима међународне јавности.

 

Балкански шампиони насиља над новинарима

И са другим државама у региону делимо овај медијски мрак.

Албанија је 71, пошто се њихов премијер Еди Рама прославио новим, креативним етикетама, којих се ни четворка из шпица напада на новинаре Вучић-Земан-Фицо-Орбан не би стидела: „незналице“, „отров“, „шарлатани“, па чак и „државни непријатељи“.

Хрватска је нешто напредовала на овој листи, али је и даље на неславном 69. месту, углавном због „растућег утицаја говора мржње“. РБГ забрињава и то што политичари нису довољно осудили насиље над новинарима.

Црна Гора је на катастрофалном 103. месту. У РБГ подсећају на истраживачког новинара Јова Мартиновића који је провео 14 месеци у затвору пошто је контактирао с дилером дроге током истраживања.

Најгора земља за новинаре у региону је ипак Бугарска. Председавајући Европском унијом су се, констатује се у извештају, прославили и физичким нападима на новинаре, и претњама убиствима од стране криминалаца, које су у тој земљи уобичајене. Бугарска држи и рекорд по брзини пада у области медијских слобода: за само 12 година, од 2006, стропоштала се са 36. на 111. место у свету. Судећи према нашим корацима последњих година, имамо намеру да овај рекорд срушимо.

У Пољској, која је такође наставила да тоне на овој листи (сада је на 58. месту), Томажу Пјатеку, новинару који истражује корупцију, прећено је затвором пошто је разоткрио тајанствене везе министра одбране с руским организованим криминалом.

Репортери без граница подсећају да се проблеми са слободом медија не заустављају на границама Балкана и Централне Европе.

Било је напада на новинаре и у Шпанији (каталонски политичари нису били нежни према новинарима који нису подржали независност тог региона), у Француској (посебно у време председничких избора) или Италији, где чак 10 истраживачких новинара тренутно има 24-часовну полицијску заштиту због претњи смрћу од стране мафије.

Највише стандарде у медијским слободама и даље негује Скандинавија: Норвешка је на првом месту, Шведска на другом, а Финска на четвртом. Холандија је на трећем месту.

Велике пријатеље власти у Србији, Русију и Kину, и даље нисмо достигли: Владимир Путин може бити задовољан са 146. местом, док је Си Ђипинг на 176. позицији по контроли медија близу севернокорејским другарима.

Северна Kореја и даље чврсто држи последње – 180. место.

ЦИНС

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*