„Србија мора да обезбеди снабдевање гасом, без тога нема енергетске безбедности“

0

Србија би у наредним годинама морала да обезбеди неколико извора снабдевања гасом како би осигурала своју енергетску безбедност као и да прилагоди стратешка енергетска документа земље са плановима земаља у окружењу и ЕУ, оцењено је на данашњем скупу „Енергетске перспективе и Србија“.

Актуелни токови на светском тржишту енергената указују на растућу улогу и значај природног гаса, а процене резерви природног гаса указују на количине довољне за наредних 100 година док се највеће количине налазе у Русији и Ирану.

Стратегија дугорочног развоја енергетике Србије у периоду до 2020. године, са визијом до 2050. године, истиче гас као енергетски извор 21.века и еколошки најприхватљивије конвенционално гориво.

Директор истраживања Центра за међународне и безбедносне послове (ИСАЦ Фонд) Игор Новаковић, оценио је на данашњем скупу у организацији Фондације „Фриедрицх Еберт“ да је развој српског енергетског сектора потребно посматрати у контексту придруживања Европској унији.

– Србија треба да иде пре свега ка модернизацији својих енергетских политика, диверсификацији енергетских извора, а са развојног фокуса, према такозваним зеленим изворима енергије – каже Новаковић.

Иако је угаљ још увек доминантан енергент, и Србија већину својих потреба за енергијом задовољава управо из ове сировине али и термоенергије и хидроенергије, наша земља мора, каже, да покуша да обезбеди нове изворе гаса.

– Тренутно имамо само један извор, са севера, из Мађарске, и потребно је да што пре направимо што више веза са суседним државама како би могли да добијамо гас из других извора који би био неопходан у случају кризе – наводи Новаковић.

Већина земаља ЕУ у потпуности су или делом зависне од увоза, а углавном зависе од једног добављача, најчешће Русије.

Kако би се држава осигурала у случају потреса на светском тржишту овог енергента, покренуто је питање гасна конекција Србије и Бугарске у виду заједничког пројекта обе земље.

О томе се разговара и са представницима Европске комисије јер Евопска унија преко својих грантова учествује у финансирању тог пројекта за шта је Србији опредељено 49,6 милиона евра, а Србија и Бугаска ће пројекат гасовода Ниш-Софија заједнички усаглашавати пред Европском комисијом.

Наша земља се, према оцени председника Удружења за гас Србије Војислава Вулетића налази у врло незгодној ситуацији јер, снабдева се гасом из северних земља, односно из Русије преко Украјине и Мађарске, а 2019. године истиче уговор о транзиту гаса између руског Гаспрома и Украјинске стране.

То би, сматра, могло да угрози снабдевање овим енергентом и нашу земљу, уколико се у међувремену не пронађу алтернатвни извори снабдевања.

Да ли ће Србија имати користи од „Трансанадолијског гасовод“ за природни гас (ТАНАП), који ће из Азербејџана кроз Грузију и Турску транспортовати гас до Италије и Европе, и евентуално у будућности добијати један део овог енергента из тог извора, остаје да се види, јер крајња одлука о томе долази из Брисела, каже Вулетић.

Програмски директор РЕС фондације из Београда Александар Мацура, каже да је веома тешко планирати енергетске перспективе и прогнозирати ситуацију са гасом на глобалном тржишту али, напомиње, с обзиром на значај сигурности снабдевања енергијом у свакој држави, да је то једно од најзначајнијих друштвених питања.

Развој енергетског сектора у Србији је покривен документима до 2025. године са перспективом до 2030. године, каже Мацура и истиче да је неопходно да се документа која су раније донета, прилагоде променама у окружењу.

Блиц

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*