„Srbija mora da obezbedi snabdevanje gasom, bez toga nema energetske bezbednosti“

0

Srbija bi u narednim godinama morala da obezbedi nekoliko izvora snabdevanja gasom kako bi osigurala svoju energetsku bezbednost kao i da prilagodi strateška energetska dokumenta zemlje sa planovima zemalja u okruženju i EU, ocenjeno je na današnjem skupu „Energetske perspektive i Srbija“.

Aktuelni tokovi na svetskom tržištu energenata ukazuju na rastuću ulogu i značaj prirodnog gasa, a procene rezervi prirodnog gasa ukazuju na količine dovoljne za narednih 100 godina dok se najveće količine nalaze u Rusiji i Iranu.

Strategija dugoročnog razvoja energetike Srbije u periodu do 2020. godine, sa vizijom do 2050. godine, ističe gas kao energetski izvor 21.veka i ekološki najprihvatljivije konvencionalno gorivo.

Direktor istraživanja Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC Fond) Igor Novaković, ocenio je na današnjem skupu u organizaciji Fondacije „Friedrich Ebert“ da je razvoj srpskog energetskog sektora potrebno posmatrati u kontekstu pridruživanja Evropskoj uniji.

– Srbija treba da ide pre svega ka modernizaciji svojih energetskih politika, diversifikaciji energetskih izvora, a sa razvojnog fokusa, prema takozvanim zelenim izvorima energije – kaže Novaković.

Iako je ugalj još uvek dominantan energent, i Srbija većinu svojih potreba za energijom zadovoljava upravo iz ove sirovine ali i termoenergije i hidroenergije, naša zemlja mora, kaže, da pokuša da obezbedi nove izvore gasa.

– Trenutno imamo samo jedan izvor, sa severa, iz Mađarske, i potrebno je da što pre napravimo što više veza sa susednim državama kako bi mogli da dobijamo gas iz drugih izvora koji bi bio neophodan u slučaju krize – navodi Novaković.

Većina zemalja EU u potpunosti su ili delom zavisne od uvoza, a uglavnom zavise od jednog dobavljača, najčešće Rusije.

Kako bi se država osigurala u slučaju potresa na svetskom tržištu ovog energenta, pokrenuto je pitanje gasna konekcija Srbije i Bugarske u vidu zajedničkog projekta obe zemlje.

O tome se razgovara i sa predstavnicima Evropske komisije jer Evopska unija preko svojih grantova učestvuje u finansiranju tog projekta za šta je Srbiji opredeljeno 49,6 miliona evra, a Srbija i Bugaska će projekat gasovoda Niš-Sofija zajednički usaglašavati pred Evropskom komisijom.

Naša zemlja se, prema oceni predsednika Udruženja za gas Srbije Vojislava Vuletića nalazi u vrlo nezgodnoj situaciji jer, snabdeva se gasom iz severnih zemlja, odnosno iz Rusije preko Ukrajine i Mađarske, a 2019. godine ističe ugovor o tranzitu gasa između ruskog Gasproma i Ukrajinske strane.

To bi, smatra, moglo da ugrozi snabdevanje ovim energentom i našu zemlju, ukoliko se u međuvremenu ne pronađu alternatvni izvori snabdevanja.

Da li će Srbija imati koristi od „Transanadolijskog gasovod“ za prirodni gas (TANAP), koji će iz Azerbejdžana kroz Gruziju i Tursku transportovati gas do Italije i Evrope, i eventualno u budućnosti dobijati jedan deo ovog energenta iz tog izvora, ostaje da se vidi, jer krajnja odluka o tome dolazi iz Brisela, kaže Vuletić.

Programski direktor RES fondacije iz Beograda Aleksandar Macura, kaže da je veoma teško planirati energetske perspektive i prognozirati situaciju sa gasom na globalnom tržištu ali, napominje, s obzirom na značaj sigurnosti snabdevanja energijom u svakoj državi, da je to jedno od najznačajnijih društvenih pitanja.

Razvoj energetskog sektora u Srbiji je pokriven dokumentima do 2025. godine sa perspektivom do 2030. godine, kaže Macura i ističe da je neophodno da se dokumenta koja su ranije doneta, prilagode promenama u okruženju.

Blic

POSTAVI ODGOVOR

*