Србија на неславном врху земаља по броју малолетничких трудноћа

0

Тринаестогодишња девојчица из Београда ове недеље је прекинула трудноћу у ГАK “Народни фронт”. И то само два дана пред истек границе (10 недеља) после које не би могла легално да обави прекид.

По броју малолетничких трудноћа Србија је на неславном врху листе земаља. Готово две трећине адолесцената сексуално је активно, а тек сваки трећи користи заштиту. Сваке године око 4.000 девојака затрудни, а само стотинак се одлучи да роди дете.

Једна у разреду затрудни

Свака двадесета девојка, или у просеку по једна у сваком разреду, затрудни у току једне школске године. Медицинска струка сматра да би сексуално образовање требало увести ђацима, и то у ниже разреде основне школе. Тако би, истовремено са сазревањем, учили шта се догађа са њиховим телом, које су потенцијалне опасности и како би требало да се понашају и брину о свом здрављу, јер у у нашој земљи абортус се још увек користи као контрацепција, што је поражавајуће.

– Процењује се да током једне календарске године у Србији има 50 адолесцентских трудноћа на 1.000 девојака. Број порођаја опада у групама старијих адолесцената, док се међу девојкама од 16 година одржава, што је свакако забрињавајући податак. Самим тим то значи да су ризици од неповољног тока и исхода трудноће највиши код најмлађих адолесценткиња. Удео прекида трудноће који се изврши код младих је око пет одсто од укупног броја ових интервенција – објашњава за проф. др Ана Митровић Јовановић, начелница дневне болнице у ГАK “Народни фронт”.

Докторка каже и да учесталост сексуалне активности расте у адолесценцији, а да је, према резултатима истраживања, у сексуалне одсносе ступило 33,1 одсто младих од 15 до 19 година (39,9 одсто младића и 25,7 одсто девојака). Мушкарци најчешће прво сексуално искуство доживе у 17 години, а девојке у 18 години. Недавна студија о сексуалном понашању девојака из Србије, показала је да прве сексуалне односе у 17 година има 20,2 одсто њих, са 18 година њих 17,8 одсто. Ипак четвртина њих 28,5 одсто је постала сексуално активна са 16 година.

– У пракси је приметно да млади немају довољно знања. Често добијају полуинформације, па и себе и своје партнере доводе у проблеме. А да би тих проблема било што мање, у Швајцарској производе кондоме које могу да користе већ дечаци узраста од 12 година – објашњава докторка.

Kсенија Бабић, психолог у Центру за психолошку подршку породичним односима и развојним тешкоћама деце каже да је чињеница да се старосна граница уласка у прве сексуалне односе полако помера према доле, па тако се неретко у пракси сусрећу девојке и младићи који први полни однос имају већ са 12 и 13 година. Ради се о младим особама које још увек нису завршиле свој физички, али ни психички развој.
– Врло често младе мајке долазе из дисфункционалних породица, у којима су и њихове мајке релативно рано постале родитељи, из породица претерано строгих или претерано попустљивих родитеља, из породица у којима немају упориште или осећај сигурности, а који чини темељ здравог одрастања и сазревања – каже Бабић.

Она објашњава да готово сваку спознају о трудноћи веома младих девојака прати прво неверица и очај, потом осећај усамљености, одбачености, страх од неразумевања и осуде околине.

Шта сада? Kако ми се то догодило? Шта ће ми родитељи рећи? Шта ће ми рећи пријатељи? Млада девојка која је остала трудна често има осећај срама, нелагоде, кривице, страх да ће бити напуштена од оца детета, страх од прекида школовања, осуде или неприхватање од школске средине. Често мисли да је сама крива за то. Мисли да ће бити одбачена, а та рањивост и беспомоћност може довести до низа непромишљених одлука.

– Искуства из праксе показују да се често трудноћа код малолетних девојака утврђује по истеку десет недеља од дана зачећа. Kасно утврђивање трудноће углавном је повезано с недовољном информисаношћу младих девојака, непрепознавањем и негирањем знакова трудноће. Такође, понекад девојке и по откривању скривају да су трудне те одгађају тренутак када ће о томе обавестити породицу. Није ретка ни чињеница да до четвртог, петог месеца трудноће неке девојке ни не схвате да су трудне. Једно од главних обележја тинејџерки јесте непредвидљиво понашање. Оне још нису довољно спремне да доносе рационалне одлуке и да брину о другом бићу – тврди Бабић.

Немојте ћутати, обратите се породици и лекару

Важно да се у овој ситуацији девојка прво обрати блиској особи, исто тако и лекару.

– Пошто је ово неочекивана ситуација, за очекивање је бурна реакција околине на коју девојка треба да буде спремна. Ова реакција може бити попраћена непријатностима које могу довести до погрешних одлука. Девојка мора знати да није сама и да увек има коме да се обрати – каже Бабић.

Родитељи могу много да помогну. Ако се већ десило, родитељи требају да буду ту за своје дете. Потребно је да разумно прихвате ситуацију те да из ње извуку позитивне закључке.

– Нема потребе истраживати разлоге насталог догађаја, треба планирати како помоћи детету и како се организовати за долазак новог члана породице. Потребно их је освестити да схвате да се све може поправити, надоместити. Да нађу позитивне стране и схвате колико су сада најпотребнији својој деци – истиче Бабић.

Родитељи, када сазнају за трудноћу свога детета, често реагују на непримерен начин, што је једним делом последица страха и сазнања да ће “њихово дете заправо имати дете”. Они треба да схвате да уколико дођу у ту ситуацију, све може да се поправи договором. Без обзира на првобитни шок, никако не треба осуђивати и критиковати своје дете.

– Многи родитељи не прихватају малолетничку трудноћу баш зато што су прошли кроз то. Или обрнуто, не разумеју, јер се то њима није десило. Понекад одбацују децу, јер не одобравају њиховог партнера. Девојке се могу, и требало би да се посаветују са стручњацима о томе како да разговарају са сопственим родитељима – каже Бабић.

 

 

Блиц

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*