Srbija pred Lazarevim izborom

0

Ako si prinuđen da se boriš za dostojanstvo i opstanak, onda zaista ne gledaš kolika te sila napada, već koliku svetinju braniš

Bliži se Vidovdan, praznik nad praznicima, dan koji je u mnogo čemu iz korena izmenio srpsku istoriju. Božija volja je izgleda takva da bi i ovaj Vidovdan mogao da bude u mnogo čemu sudbonosan po nas. Opet je, kao i svakog Vidovdana, Kosovo i Metohija mesto koje menja i usmerava naš dalji pravac.

BORBA ILI NESTANAK
Upozorenje koje nam je u predvorju nadolazećeg Vidovdana objavio Aleksandar Vučić o tome kako nam najveća sila na svetu preti da će smatrati neprijateljskim gestom ukoliko sa našom vojskom i policijom uđemo na našu teritoriju, na naše Kosovo i Metohiju da branimo naš narod, dovodi nas možda pred razmišljanje o sili koja se nad nama nadvila i o tome šta zapravo branimo.

Sveti knez Lazar je svesno izabrao pogibiju uz geslo „zemaljsko je zamalena carstvo, a Nebesko uvek i doveka“. Danas kao da nas neprijatelji ponovo stavljaju u taj položaj, jer lagano dolazimo u poziciju da ako ne izaberemo borbu, sve izglednije i oružanu, možemo kao alternativu samo da izaberemo poniženje. To jeste naša tragedija, to je surova istina. U tom slučaju, izabrano zemaljsko carstvo, maleno i nikakvo, svakako gubimo, no ostajemo u kmetskom položaju i živimo kao ponizne duše, dok se iz Nebeskog carstva brišemo za sva vremena. Obrnuto, izborom Nebeskog carstva mi samo možemo da skroz nestanemo iz zemaljskog i to u pravom smislu reči. Izbor pred nama je večita dilema koju je majka Jevrosima svom sinu Kraljeviću Marku razrešila rečenicom „Bolje ti je izgubiti glavu, nego svoju ogriješiti dušu“.

Otuda, kada istinska nepravda postane pravilo, svakom čestitom čoveku otpor jeste dužnost. Dokle ima snage u nama i Božijom voljom mogućnosti, koristimo sva diplomatska sredstva, medije, internet forume, tribine, polemike, šta god, da se borimo za ono što jeste naše. Kada to izgubi smisao, a plašim se da mnogi namerno žele da pregovore u besmisao dovedu, onda se moramo pripremiti da svetinju branimo. Uostalom, ako se tako lako odreknemo nečega na čemu biće srpskog naroda egzistira, a šta nam je garancija da nas u tom i takvom zemaljskom carstvu u kome ćemo biti robovi, gospodari tog carstva neće do kraja razoriti?

Otuda, kada istinska nepravda postane pravilo, svakom čestitom čoveku otpor jeste dužnost. Dokle ima snage u nama i Božijom voljom mogućnosti, koristimo sva diplomatska sredstva, medije, internet forume, tribine, polemike, šta god, da se borimo za ono što jeste naše. Kada to izgubi smisao, a plašim se da mnogi namerno žele da pregovore u besmisao dovedu, onda se moramo pripremiti da svetinju branimo. Uostalom, ako se tako lako odreknemo nečega na čemu biće srpskog naroda egzistira, a šta nam je garancija da nas u tom i takvom zemaljskom carstvu u kome ćemo biti robovi, gospodari tog carstva neće do kraja razoriti?

RANJENI LAV JE NAJOPASNIJI
Zašto bi bio problem da nam se otme posle Kosova i Metohije svaki drugi komad naše zemlje, kada smo najsvetiji tako olako prepustili? Otuda, na njihovu pretnju da će ulazak naše vojske i policije da zaštiti naš narod od novog pogroma biti smatran neprijateljskim gestom, odlučno moramo da odgovorimo da ukoliko oni koji su zaduženi da uspostave mir i zaštite Srbe ne učine ništa po tom pitanju, mi ćemo to njihovo nečinjenje smatrati neprijateljskim gestom. Pa neka se misle šta to znači. Naravno, ovo nije pretnja nikom, jer nismo mi u stanju da pretimo tako velikim silama, posebno ne najvećoj na svetu, ali ranjeni lav je najopasniji, jer on u borbi za svoj život nema šta da izgubi. Prema tome, ukoliko neko želi da satre i ponizi Srbiju i srpski narod i ukoliko nema nameru sa nama da pravi nikakve kompromise, pa čak ni da nas sasluša, onda mora da bude svestan da u tim nastojanjima neće biti neokrnjen. Svaka batina ima dva kraja. Možda je ovaj naš značajno slabiji, ali umeće pomalo i da zaboli, a to nikom nije u interesu.

Dajmo šansu razgovorima, a ne ucenama i pretnjama. Dajmo šansu poštovanju, a ne ponižavanju. Dajmo šansu razumu i izbacimo iracionalnost. Ratova nam je preko glave, pogibija takođe. Ali ako si prinuđen da se boriš za dostojanstvo i opstanak, onda zaista ne gledaš kolika te sila napada, već koliku svetinju braniš.

 

Vladimir Đukanović

Novi Standard

POSTAVI ODGOVOR

*