Србија се депопулише: Све нас је мање и све смо старији

0

Тренд пада броја становника у Србији се наставља. Процењен број становника у Србији у протеклој години је 7.020.858. Годишње нас је мање за 36.000.

Наиме, у Србији је у 2017. умрло скоро 39.000 људи више него што је рођено, што показује да сваке године нестаје општина величине Бечеја или Савског венца, саопшио је Републички завод за статистику. Од укупног броја становника Србије 51,3 посто су жене (3.601.043), а 48,7 мушкарци (3.419.815).

„Настављен је тренд депопулације, што значи да је и коефицијент раста становништва, у односу на претходну годину, негативан и износи -5,3 промила“, наводи се у саопштењу РЗС.

Од укупног броја општина у Србији (169), само деветнаест општина, односно градова, има више од 100.000 становника, док је у седамнаест општина број становника мањи од 10.000, показују подаци Републичког завода за статистику (РЗС).

У периоду измеду два последња пописа становништва (2002-2011), број становника континуирано опада, а тај тренд се наставља и након Пописа 2011. године. И поред смањења укупног броја становника у Србији, у Београдској и Јужнобачкој области у 2017. забележен је лаган пораст становништва, док је највећи пад у односу на претходну годину забележен у Зајечарској области.

Просечна старост укупног становништва у Србији константно расте и у 2017. години износи 43 године (мушкарци 41,6 и жене 44,4).

Процес старења становништва последица је све мањег удела младог становништва од 0 до 14 година у укупном становништву, које у прошлој години износи 14,4 процената, док је удео старијих од 65 година у укупном становништву 19,6 одсто, акжу у РЗС, док радно способно становништво старости од 15 до 64 године чини 66 одсто укупне популације.

Посматрано на нивоу области, у Зајечарској области забележен је највећи удео старих, 65 и више година (27,3%) и истовремено најмањи удео становништва млађег од 15 година (11,5%).

С друге стране, најмањи удео старих 65 и више година је у Пчињској области (15%), али је највећи удео младих од 15 година најпре у Рашкој области (18,4%), а потом у Пчињској области(16,2%).

Притисак оваквих демографских трендова највише осликава стопа зависности старог становништва (број старих 65 и више година на 100 лица старости од 15 до 64 године), који је најизразитији у Зајечарској (44,6) и Пиротској (38,8) области, док је најмање оптерећење радне снаге у Пчињској области (21,8).

Према проценама, у прошлој години у Србији, стопа зависности старог становништва износи 29,8 одсто.

Према проценама становништва по типу насеља, у Србији преовлађује градско становништво 60,6 процената, а просечна старост градског становништва је мања од просечне старости становништва у тзв. осталим насељима, а разлика је 2,5 године

бета

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*