Србију увоз пасуља кошта 12 милиона долара годишње!

У нашим супермаркетима и на пијацама често у понуди воће и поврће из иностранства. Девизе трошимо и на месо, житарице, сиреве...

0

НА зеленим пијацама и у продавницама широм Србије нуди се поврће и воће из свих крајева планете! Уз зелениш, који можемо и сами да производимо, у свету набављамо и месо, млеко, житарице за које годишње дајемо више десетина милиона долара! У иностранству смо лане, између осталог, набавили и свињско месо за 46,6 милиона долара, док је за млеко и павлаку издвојено 6,6, а пуномасне сиреве 8,3 милиона долара.

Само смо пасуљ протекле године платили 12 милиона долара, кромпир девет, на парадајз је потрошено 16, а на краставце чак 3,5 милиона долара. Да ли морамо да дајемо девизе и за основно поврће, грашак, тиквице, паприке, парадајз, бели лук, пасуљ…?

У Привредној комори Србије наглашавају да се зелениш увози у делу године када га нема на тржишту. Трговци прехрамбеним производима слободни су да на домаћем тржишту пласирају робу у складу са својом пословном политиком.

– Наши производи коштају више од увозних, јер им је у самом старту скупља производња, пошто се пољопривредом баве махом мали произвођачи који не могу да буду конкурентни – каже за „Новости“ Милада Лукешевић, саветник Удружења за биљну производњу при ПКС. – Цене увозних производа су, између осталог, конкурентне јер иностране добављаче држава регресира.

Пасуљ се у Србији гаји на 17.737 хектара, додаје Лукешевићева, просечна годишња производња у последњих пет година креће се око 30.000 тона. Последњи подаци о некој већој производњи говоре да смо раније производили више од 70.000 тона.

Чињеница да све више новца издвајамо за увоз хране, потврђује да настављамо лошу праксу да повећано увозимо и оне намирнице које можемо да производимо по конкурентним ценама.

– Не треба да дајемо девизе за ове, али ни за многе друге пољопривредне производе, јер имамо ресурсе да их произведемо за наше потреба и извоз, али под условом да будемо конкурентни ценом – каже Петар Богосављевић, председник Покрета за заштиту потрошача Србије. – Питање је како су малопродајне цене домаће производње неконкурентне увозној роби, која је још оптерећена и царинама, увозним дажбинама и превозом. Нашу зависност од увоза изазвали смо сами и повећавамо је, она није наметнута споља. Условљена је тежњом да се тренутно створи што већи профит, не водећи рачуна о томе шта ће бити сутра.

То што наше трговинске фирме, додаје Богосављевић, наручују из иностранства чак и лук, шаргарепу, зелену салату, пасуљ, производе које можемо да производимо и за извоз, није проблем само трговаца. Они, неспорно је, имају део одговорности, али она је далеко већа на другим адресама.

– Како је могуће да нам је јефтиније да пасуљ увозимо из Киргистана, кромпир из Холандије, а бели лук из Кине, него да га овде производимо – пита се Анђелка Н. из Београда. – Ништа није домаће, као да немамо плодно земљиште.

МАЛЕ ПАРЦЕЛЕ, НЕМА ОТКУПА

ПАСУЉ је ранијих година гајен као међуусев уз кукуруз, али хибридне сорте које се данас гаје не дају ту могућност. Данашња производња се одвија на врло малим парцелама, а организованог откупа нема.

– Србија данас није велики потрошач пасуља, а у време бивше Југославије војска и ресторани друштвене исхране практично су били највећи конзументи – каже Милада Лукешевић. – Нестајањем великих комбината нестала је и велика производња. Земље попут Киргистана, Азербејџана и Кине велики су произвођачи пасуља, тако да је ову културу јефтиније добити из увоза него из сопствене производње.

Вечерње Новости

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*