Србине, покрени се

0

У преломним временима највећу одговорност али и обавезу да се брани народ и његов идентитет, има обичан човјек. 0нај који се бори против личних  гријехова и искушења, искрени родољуб који воли и његује истинске вриједности. Онај који је спреман да донесе одлуку да се жртвује за колективитет, за будућност својих потомака. Колика је снага таквих обичних људи, толики је квалитет и врлина вође, политичара, друштвене заједнице. Узрочно-посљедичне везе су између таквих обичних људи и система, државе. Нажалост, многи родитељи, па и друштво (медији,  филмови, рекламе) васпитавају дјецу двеју крајности. Једни одрастају  и постану људи у зрелим годинама, а да нису у стању да доносе одлуке и о мање битним стварима, док код других се развија тврдоглавост и гордост како не би мијењали своје одлуке и ставове, иако имају много аргумената и чињеница за то. Први се потчињавају и постају слуге, неспремне за живот, а преко других се изазивају свађе, сукоби…

Обичан човјек поштује туђе идентитете, не понижава друге народе, али би била патологија да при томе не воли народ којем примада, да не његује његов идентитет. Како обичан човјек да не реагује када, чак и ових дана, гости емисије на телевизијама, једној из Србије а другој из Српске, провуку изразе „јогурт револуција“ и „балван револуција“.  У првом случају је невјероватано омаловажавање СР Србије да се избори за равноправност са другим републикама тадашње Југославије, а други случај је у Хрватској, то је велико понижење Срба и њихове борбе за слободу па и саме животе.

Србине, пoкрени се.

Понижење је и Бакирова ревизија тужбе против Србије да је починила геноцид у БиХ. Из те намјере произилази да је посљедица тог „геноцида“ Република Српска, коју, као такву, треба укинути. Можда те тужбе никад не би ни било да су се Срби понашали као Хрвати, Бошњаци – Муслимани, Албанци. Причали о суживоту, миру, слободи, а протјерали су Србе са вјековних огњишта. Чинили злочине над својим народом а приписивали Србима. Створили НДХ са усташким симболима, без Срба, са намјером да створе велику Хрватску. Албанци велику Албанију. А шта је са великом Србијом?

Шта је са природном Србијом? Србине, покрени се.

Српски народ није лицемјеран, и зато обични људи пуном снагом треба да подрже српске политичаре са визијом, храброшћу и мудрошћу. Политичаре који ће знати искористити прилику која ће нам се, као народу, указати – прилику да ријешимо своје национално питање. Због тога је предсједник Додик велик, јер једини од актуелних српских политичара отвара српско национално питање. Обични људи, предсједника Додика треба још више да подигну, пруже му подршку и љубав, да у таквој ситуацији има снагу за велика дјела. Не треба да се плашимо за Додикове потезе, јер тако подигнут од народа, са љубављу  и очекивањем… и највећи разбојник био би спреман за добра дјела. А ако, не дај Боже, не успије, што је веће уздизање то ће за њега бити болнији силазак.

И други народи, а нарочито бошњачки – муслимански, треба да буду заинтересовани за рјешавање српског националног питања, јер Срби поштују друге. Алтернатива Бошњацима – Муслиманима најбоље се може дефинисати реченицом Нурије Поздерца 1941. године, када је рекао; „У таквој држави (НДХ) након  што заврше са Србима на ред  ће доћи и ‘цвијеће’“ (тако је Павелић звао Муслимане).

Колико обичан човјек, када има добру намјеру и узда се у Бога, може имати неку врсту визије показаћемо на само три примјера:

  • Отворено писмо предсједнику Венецијанске комисије из 2005. године – разлози за излазак Републике Српске из БиХ актуелни су и данас.
  • Текст из 2011, у којем је најављена могућност ревизије тужбе БиХ против Србије
  • Фотографија са протестне шетње коју је организовао СНП – Избор је наш од прије 12 година, на којој је транспарент „Бошњачка тужба крај БиХ“

Србине, покрени се.

Oтворено писмо за господнина Pierre Garronа из венецијанске комисије

Господнинe Pierre Garron,

Ми, грађани Републике Српске смо за хришћанске вриједности и европску интеграцију, али и са српским виђењем те интеграције. Српски народ хоће да унесе у интегрисану Европу и своје вриједности и специфичности, а не да процес интегрисања буде процес нестајања српског народа. Зато је потребно прво интегрисати српски народ и као такав уђе у уједињену Европу.

Грађани Републике Српске желе да се издвоје из наметнуте БиХ у којој су сви незадовољни.
Зашто је оправдано издвајање Републике Српске из такве БиХ:

  • Због различитог тумачења карактера претходног рата
  • Због у закону неутемељене тужбе дијела БиХ против Србије и српског народа
  • Немогућности усглашавања државних симбола (данашњи државни симболи БиХ су наметнути)
  • Централизација БиХ омогућује прегласавање и мајоризацију Срба,који не би имали контролу ни на прикупљање буџетских средстава ни на њихово трошење
  • Централизација БиХ тјера нас да будемо база Ал-Каиде и изазива дестабилизацију цијелог региона,а дестабилизовани не можемо ући у Европску унију
  • Од државотворног српског народа у Републици Српској прави се национална мањина,а албанској националној мањини на Космету даје се право народа
  • У наметнутој БиХ руше се темељи демократије и непоштује се воља народа
  • Актуелни српски политичари на изборима нису добили повјерење народа говорећи  да ће градити централизоване институције БиХ и преносити овлаштења са институција Републике Српске на институције БиХ,напротив да ће штитити и бринути за Републику Српску и српски народ у њој

Узимајући у обзир све ово, убјеђени смо да Вам је стало да на овим просторима влада мир и да ћете помоћи да се испоштује и спроведе у дјело основно право, право народа на самоопредјељење, које је директно везано за колективну слободу једног народа.

Информишемо Вас да је наша невладина организација СРБСКИ НАРОДНИ ПОКРЕТ-ИЗБОР ЈЕ НАШ за кратко вријеме скупила 40.000 потписа грађана Републике Српске који су се изјаснили за издвајање Републике Српске из БиХ.

Бања Лука, 09.12.2005.

СНП – Избор је наш

Границе на Балкану

06 јун 2011

Изјава предсједника Србије, Бориса Тадића, да су у третирању питања Косова и Метохије неопходни неконвенционални искораци како би се отвориле шансе за проналажење рјешења и, уз то, његова својеврсна сагласност са изјавом потпредсједника Владе, Ивице Дачића, да Косово и Метохију треба подијелити и да се требало разговарати са Албанијом, представља очигледну и јавну најаву процеса стварања нових граница на Балкану. Могуће је да иза тих изјава стоји неко моћнији.

И док највиши званичници Србије говоре о неконвенционалним искорацима којима би се дошло до рјешења, дотле се Албанци припремају да, „на овај или онај“ начин, успоставе своју власт над цијелим простором Косова и Метохије и отворе питање југа Србије. Чини се да то није све, већ да, охрабрени од САД и помоћи Турске, раде на дестабилизацији Македоније, затим Црне Горе, а можда и Грчке.

Нису ни Бошњаци успавани. Атакују они на Републику Српску. У прилог им иде чињеница да је ухапшен генерал Ратко Младић. Надају се да ће политички Хашки суд њега и првог предсједника Републике Српске, Радована Караџића, осудити за злочин геноцида. То би значило да је правно верификована медијска пропаганда о РС као геноцидној творевини коју треба укинути. Надају се Бошњаци да ће у тим судским процесима доћи до нових значајних чињеница о рату на простору бивше Југославије, што ће им дати за право да обнове тужбу против Србије, а онда и да затраже ратну одштету.

Ни такозвани Санџак у Србији и Црној Гори неће бити миран. Војводина као да иде својим путем. Проблеми на утакмици ФК Војводина – ФК Партизан, као да имају политичку инспирацију. Протести пољопривредника у Војводини у вези са подстицајем, између осталог, прије или послије удаљиће Војводину од Београда. Све то Мађарска, па и Румунија, заинтересовано посматрају, како би узеле „свој дио колача“.

Али, могући сценарио нових граница на Балкану није ствар само тамошњих народа и њихове снаге, већ, прије свега, односа између великих сила – Русије, САД, Њемачке и Турске. Занимљиво је да ниједна велика сила неће искључиво сама дјеловати на Балкану како би остварила своје интересе. Свака ће тражити савезника. Дјелује да највећи „коалициони потенцијал“ има Русија. Могућ је њен велики договор са САД, тако да у сукобу Русије и САД страда исламски свијет. Тамо гдје је руска интересна сфера, САД ће подржавати ислам, и обрнуто, тамо гдје је интересна сфера САД, Русија ће га подржавати. Русија може постићи и историјски договор са Турском. Тиме би могло доћи и до међусобних уступака на Балкану и Кавказу, односно дијелу простора бившег СССР. На тај начин, Турска би се могла ослободити НАТО база, контроле и утицаја САД. Русија и Њемачка такође би могле постићи историјски споразум. Нијемци изгледа да то прижељкују, јер на тај начин могу доћи у сам врх свјетских сила и на најбољи начин да остваре своје интересе.

Сваки евентуални савез САД са Турском, или Њемачком, а против Русије, нанио би велику економску и другу штету и Турској и Њемачкој.

Савез Њемачке и Турске могућ је само када су Русија или САД слабе, што у овом времену није случај.

Предмет овог текста није онај центар моћи који значајно управља свјетским догађајима и финансијским токовима, а није везан за нацију, државу, односно територију.

Што се тиче „коалиционог потенцијала“ народа на Балкану са великим силама, овом приликом споменућу само српски. Он, као историјски и озбиљан народ, има највећи „коалициони потенцијал“. Проблем је у томе што такву позицију не користи политичко руководство и елита српског народа. Без обзира што дјелује да српски народ иде из пораза у пораз и док други, мањи народи стварају своје националне државе, а Срби стварају некакву грађанску, могућ је суштински преокрет и препород српског народа и државе.

Дакле, још разбијањем Југославије отпочела је успостава нових граница на Балкану. И то је само почетак. На који начин ће се границе постављати зависи највише од четири наведене силе.

Значи, подјелом Косова и Метохије, односно стварањем тзв. државе Косово, успоставио би се међународни принцип за цијепање многих држава, и то не само на Балкану. Да ли то управо велике силе желе и да ли је то нова подјела интересних сфера? Да ли то значи промјену исхода Другог свјетског рата?

Уласком Албанаца и других у могући процес остваривања својих максималистичких циљева, Србима би, изгледа, остала територија централне Србије, дијела Косова и Метохије, већи дио Војводине, Стара Херцеговина са излазом на море и Република Српска. У свом том евентуалном процесу није немогућа размјена територија између Срба и Хрвата.

Да не би дошло до рата на овим просторима, између осталог и због сучељавања два принципа – принципа неповредивости суверених држава и принципа права народа на самоопредјељење, потребно је организовати међународну конференцију о границама на Балкану. Та конференција би имала за циљ да одреди ко има право на самоопредјељење и на којој територији.

Дане ЧАНКОВИЋ, СНП-Избор је наш

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*