Србокатолички покрет

0

Србокатолички покрет основан је крајем 19. стољећа у Дубровнику, с циљем заштите католичке српске мисли, као реакција на насилно похрваћење католика Далмације које је било у јеку. Живаљ Дубровачки био је најотпорнији на ову подвалу, што је дуговао свом образовању, стога не чуди да су Лујо Бакутић, Медо Пуцић, Матија Бан и Иван Стојановић били најватренији представници Србља католичке конфесије. Још је Лујо Бакутић српски диванио: „Они католички свештеници којима је и хрватство било још један „посао“ којим су могли да стекну личне користи, износили су против Срба католика све могуће лажи, проклињали су их и претили им мукама на овоме и на другоме свету.“ Каноник Дум Иван Стојановић, поглавар дубровачке католичке цркве, казивао је: „„Србин си по роду и по обичајима; у српству ти је једини спас; вјера ти ни најмање не пријечи да будеш Србин“. Историчар Натко Нодило тврдио је како је у Дубровнику „од памтивјека српски расправни језик“. Заиста још у Мавра Орбина пише како Дубровчани веле оним Хрватима који су се тамо затекли: „Али ви сте из земље веома далеке“. Марко Цар је као истакнути Србин католик, 1902.г. у “Бранковом колу“ објавио чланак “Владика Раде и Срби католици“, па каже: “Породица конта Ивановића припада и данас католичкој вјероисповјести, што њеним члановима опет не смета да често “српствују“, као прави људи и бокељски старосједиоци. Нажалост, њихово је србовање, као уопште србовање бокељских католика, постало данас веома тешко и дозлабога зазорно у очима оних који се вјером служе, да њоме постигну одређење политичке сврхе. Као данас у Боки и Дубровнику, кад католик има срца да се призна за Србина, тај се као грађанин излазе многим неприликама и ступа у отворену борбу са свештеницима свoје вјероисповјести, који су безмало сви ревни браниоци антисрпске пропаганде која се тамо тјера.“ Дубровачки Србин католик Лука Војиновић пророчки је написао:“Србе преко Дрине! И та се лозинка слијепо слуша и слушаће се до оног усудног дана који мора да дође, када ће један велики катаклизам оборити све уметне ограде, или…или, јаох, порушити и пошљедње бедеме народне српске зграде и тада ће – Хрвати бити задовољни!“ Срби католици сматрали су да је уједињењем са Србијом и стварањем Југославије 1918. решено њихово национално питање – али је заправо само погоршано даљим асимиловањем.

На слици је Србин из Дубровника, илустрација из дела ,,Срби Јадрана“ http://www.ludwigsalvator.com/digi/serben/serben.htm

Извор: Фејсбук страница Историја Срба

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*