Срђан Гојковић Гиле открива како су настале поједине песме „Електричног Оргазма“

    Како сам због Соње Савић написао песму "Дебела девојка". "Сећам се, тада сам возио неки 'томос аутоматик' мотор и стајао сам на семафору на раскрсници Балканске, Адмирала Гепрата и Гаврила Принципа, и на том семафору ми се јавио тај рефрен," присећа се музичар

    0

    „Електрични оргазам“ прославља 30 година од изласка култног албума „Дисторзија“ великом турнејом која ће кулминирати концертом 23. децембра у Дому омладине Београда. Срђан Гојковић Гиле тим поводом испричао је за Блиц занимљивости о свим песмама са овог албума, за који и сам признаје да је био један од врхунаца бенда.

    „Око тог албума оклопило се виђење публике, критике, а и моје лично мишљење,“ каже Гиле и у неколико реченица сажима бурне почетке бенда. „‘Дисторзија’ је дошла у оквиру наше највеће кризе и у једном тренутку смо само Гроф и ја остали у бенду. Чавке је био ухапшен, Љуба је отишао у Америку да гледа Стонсе и остао тамо годинама. Тада сам се упознао са Бананом, а са нама је био и Иван Ранковић Рака који је касније завршио у ЕКВ-у. Чавке је изашао из затвора и почели смо да радимо неке снимке, а онда је Гроф одлучио да се повуче из рокенрола, па сам звао Швабу у бенд и отишли смо у Загреб, у ‘Југотон’, да снимимо албум. У том периоду смо имали ситуацију да смо у Загребу имали промоцију албума ‘Како бубањ каже’, где смо продали 16 карата. То је дефинитивно била најнижа тачка бенда.“

    Концерт у Дому омладине започеће песмом „Вуду Блуз“, која је замишљена као гаражна свирка. „Луи Луи“ је њихова прва обрада за коју је Гиле написао потпуно нови текст, након што га је импресионирала изведба „Флемин Грувиз“. Гиле објашњава да је ово љубавни албум што се тиче текстова, па у складу са тим сензибилитетом је и „Свака нова ноћ“, прва песма о његовој вези са девојком Јованом, која је у то време била у Африци. У „Ша ла ла“ обрадили су период када је бенд био на граници распада, односно бубњар у затвору, а Љуба у Америци. Песма „Дебела девојка“ је посвећена његовој краткој љубавној афери са Соњом Савић из времена када је она постала мегазвезда и добила „Златну арену“ за „Шећерну водицу“; била је у параноји да ће се угојити, каже Гиле, и стално је говорила „јао, ја сам дебела девојка“.

    „Сећам се, тада сам возио неки ‘томос аутоматик’ мотор и стајао сам на семафору на раскрсници Балканске, Адмирала Гепрата и Гаврила Принципа, и на том семафору ми се јавио тај рефрен,“ присећа се музичар. „Одмах сам отишао код кеве, узео гитару и направио остатак песме.“

    Од самог почетка бенда, по сопственим речима, развио је диктаторски однос и до краја осамдесетих година понашао се као аутократа у оквиру „Електричног оргазма“ и није марио за мишљење других чланова бенда; „Ја сам тежак као коњ“ је самоиронични коментар на његово понашање.

    „Донекле сам био свестан те своје менталне тежине и да ме некад људи доживљавају да сам тежак као коњ.“

    Песма „Видим свој лик“ Гилетов је покушај да направи песму у духу рокабилија, а „Не постојим“ је такође настала у стану његове маме, за неких пола сата. Први пут икада ће на концерту свирати ствар „Хорор буги“, која је настала сасвим спонтано у студију и није била у плану за албум.

    „Док је техничар нешто намештао, Чавке је сео за неки клавир који је био тамо и почео да свира неки рокенрол буги, па му је пришао Шваба, а онда смо Пико и ја стали око њих двојице и тапшали, пуштали неке гласове и снимили смо то на лицу места,“ објашњава Гиле.

    „Хеј ти“ и „Капетан Есид“ обе су посвећене Јовани.

    „То је био период раних осамдесетих када смо ми као бенд експериментисали са ЛСД-јем и ја сам био Капетан Есид, а Јована мала Лина. Инспирација је био Џери Гарсија из састава ‘Грејтфул Дед’ који је имао надимак Капетан Трип.“

    Омот албума радио је покојни Радован Хиршл, код ког је Гилета одвео Давид Албахари. Он је био део хипи градске екипе, био је сликар, свирао флауту и хтео да им уради први омот. Иако се Гилету није допао Хиршијев „пенис који штрца неке електричне стрелице“, па су сарадњу договорили тек за „Дисторзију“, након што је Гиле видео једну његову слику где је био насликан неки бенд, и тражио нешто слично.

    Гиле се присетио и догађаја захваљујући којем је недавно добио црно-бели мурал у граду.

    „Мене спорт никада није много занимао, али сам ишао у гимназију са Миленком Савовићем који је био кошаркаш Партизана и репрезентације. Стално нам је давао карте, па смо ишли и на утакмицу у Загреб, када је Партизан тамо победио Цибону после не знам колио година, то је било на граници научне фантастике. Онда је Грбовић изнео Чавкета на рукама на терен и сви су истриповали да см ми нека њихова талија, јер никад не идемо на утакмице, а баш смо на ту ишли.“

    Тада је добио и инспирацију за навијачке бубњеве у песми „Игра рокенрол цела Југославија“, песма која је превазишла границе свог жанра и коју знају и многи који не прате ову врту музике.

    Недељник

    ПОСТАВИ ОДГОВОР

    *