Сребреница као религија

0

Ово парче Балкана, звано екс-ју простор, одавно има своје догме, поставке политичког предзнака око којих се не расправља, неупитности на нивоу Исусовог васкрснућа или Мухамедовог учења. Многи се из година сопственог живота сећају божанства званог Јосип Броз. Свака критика Највећег сина била је кажњива вишегодишњим затвором, по Закону о заштити имена и дела Јосипа Броза Тита. Исто је било, разлика је само у нијансама, са Резолуцијом Информбироа. Вишегодишњи боравак на Голом отоку добијао је онај ко је макар и посумњао у безгрешност става КПЈ наспрам Резолуције.

Данашња догма на простору од Дојранског језера до Алпа зове се Сребреница. У току је иницијатива да се донесе закон који би имао дејство у Босни и изван ње, по републикама бивше Титове Југославије свакако, а кажњавао би сваку запитаност над поставком – геноцид почињен у Сребреници. Свако оспоравање исте водило би у затвор. Искрено, мислим да ово неће проћи, али… били смо убеђени да се неће догодити ни друге глупости па су се догодиле. Евентуално позивање на неке пресуде Хашког трибунала, у којима се злочин у Сребреници квалификује као геноцид, овде немају ни смисла ни значаја јер се ради о суду који је Насера Орића (да не спомињем остале) доказаног убицу из Сребренице, ослободио сваке одговорности. Тај суд је давно изгубио кредибилитет.

У Сребреници није било геноцида. Злочина јесте, најпре над Србима сребреничког краја, па онда над Бошњацима, као вид освете (није и не може да буде оправдање) али геноцида није било. Ако бисмо терали мак на конац, неупоредиво више елемената за поставку о геноциду има на страни српских жртава. Снаге Насера Орића буквално су сатирале и затирале Србе у околини Сребренице: децу, жене, старце. На другој страни, да се не лажемо, тога не беше.

Кад су Ноама Чомског, у интервјуу за државну телевизију БиХ, питали о Сребреници, он је казао да тамо није било геноцида. На више сугестивних потпитања, готово вапаја сарајевског новинара, Чомски је казао: „Ако хоћете да оно што се догодило у Сребреници назовемо геноцидом, онда за прави геноцид морамо да нађемо неко друго име“.

Можда у ове сребреничке дане не би било без памети запитати теоретичаре сребреничког геноцида како то да за време преговора у Дејтону нико није споменуо Сребреницу. Чудно, зар не. И још нешто: ако је Сребреница по много чему спорна, а јесте спорна, зашто бошњачка страна одбацује предлог да се оснује комисија УН која би заувек утврдила истину о Сребреници. Једноставно: зато што је Сребреница постављена као религијска догма. Из познатих разлога.

Ратко Дмитровић/ Вечерње Новости

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*