Sreto Malinović za „Patriot“: Otadžbini sve dugujemo i ona pamti, a država je hladna i zaboravlja!

Patriotizmom, u opštem smislu, smatram iskrenu posvećenost u obavljanju građanskih obaveza i poslova na način koji doprinosi kvalitetu i napretku društva i države u svim sferama života. Biti patriota za nas vojnike, uz sve građanske obaveze, znači odlučnost u ispunjenju zakletve koju smo dali svome narodu i Otadžbini. I sve to, po onoj Lazarevoj, ne mereći silu koja nam preti već svetinju koju branimo!

2

Generala avijacije u penziji Sretu Malinovića nije potrebno posebno predstavljati. Sa dugim oficirskim i letačkim stažom, kao odličan pilot, častan oficir i dobra čovek, poznat je svim pripadnicima našeg najelitnijeg vida vojske. Šira javnost ga je „upoznala“ po čuvenoj „Besedi“ koju je izgovorio pred strojem pilotskog sastava koji je vodio kao komandant u NATO agresiji na našu zemlju. Takođe, jedan je od retkih oficira i letača, dakle ljudi iz struke, koji je jasno i precizno ukazivao na propuste koji su doveli do helikopterske tragedije u kojoj je sedmoro ljudi izgubilo živote. O svemu pomalo, i još malo više, u ekskluzivnom intervjuu za „Patriot“

  • Gospodine Malinoviću, ovih dana je obeležena 42-ga godišnjica od prvog leta aviona Orao (31. oktobar 1974. godine). Ta letelica je obeležila i Vašu karijeru. Možete nešto reći o tom avionu?

– Avion Orao je „ptica“ prema kojoj sam gajio duboko poštovanje od svog prvog samostalnog leta. Veštinu, energičnost i letačku filozofiju po kojoj ne postoje vanredni događaji, već da se i nevolje redovno dešavaju u letu, na mene je preneo moj tadašnji komandir eskadrile, sada general u penziji, Mile Filipović. Na sve to sam ugradio svoju ratničku  filozofiju po kojoj je živeti i umirati za svoj narod sa 1000 km/s, privilegija a ne tragedija! Takav pristup mi je omogućio da na Orlu doživim, osetim i preživim sve ono zbog čega sam želeo biti borbeni pilot. Letenje na Orlu dalo mi je neopisivi osećaj slobode u pravom smislu te reči. Poseban je osećaj moći i sigurnosti koje on svojim manevarskim sposobnostima i otpornošću daje pilotu u borbenim uslovima. Još uvek je najopasnija ptica na brdovitom Balkanu.23-838Ne zamerite što o Orlu ne mogu govoriti kroz tehničke detalje ili perspektivu. Mislim da bih ga tako sveo na jalove jadikovke o remontu i rezervnim delovima ili cirkuske predstave pojedinaca o modernizaciji! Dugogodišnja nemoć ili nespremnost vojnog i državnog vrha da shvate njegov značaj za odbranu zemlje, ovu moćnu „pticu“ ostavila je na repu prioriteta! I ne samo nju! 

  • Sećamo se da ste prošle godine dali intervju za agenciju FoNet u kojem ste izjavili da se problemi u našem RV i PVO guraju pod tepih u poslednjih 15-ak godina. Da li se situacija promenila na bolje, naročito u svetlu nabavke dva nova helikoptera, odnosno najave nabavke šest lovaca MiG-29?

– Vazduhoplovstvo, pre svega borbena avijacija, opstaje samo zahvaljujući teškim naporima njegovih pripadnika da održe ovaj značajni, ali neshvatljivo zanemareni segment odbrambene sposobnosti zemlje. Sve što se dešava jeste dalje iscrpljivanje i trošenje postojećih ljudskih i tehničkih resursa avijacije. Sve to je na krajnjim granicama održivosti.

Dobili smo dva helikoptera, lepa vest je tih šest MiG-29. Nadam se samo da tu neće biti razvlačenja zbog kojekakvih poslovnih interesa, jer možemo doći u situaciju da neće imati ko da leti te avione dok se taj aranžman zaokruži.

  • Takođe, tada ste upravo zastupali mišljenje da oko situacije u RV i PVO treba sve da bude transparentno i da se na taj način izvrši pritisak javnosti na Vladu i Ministarstvo odbrane. Da li se skrivanjem, na primer podatka da je remont naših MiG-29 koji je korektno urađen, ali ugovorom nije bila predviđena i isporuka rezervnih delova, zapravo skriva i nečija odgovornost?

– Pozivanjem na tajnost podataka o naletu pilota prikrivati višegodišnje probleme vazduhoplovstva koji su ionako dobro poznati stranoj i domaćoj stručnoj javnosti, najblaže rečeno, bilo je infantilno. Ali videli ste kako je to uznemirilo duhove među nosiocima sistema kada je to predstavljeno celokupnoj javnosti. Zato je neophodno da se kredibilnim javnim predstavljanjem problema vrši pritisak na donosioce odluka da iznalaze rešenja. To je pitanje od šireg društvenog interesa a ne samo stvar profesije i entuzijazma ljudi kojima je stalo do budućnosti našeg vazduhoplovstva.
4984

Remonti i opremanje, te snabdevanje i građevinski poslovi dugogodišnja su noćna mora sistema odbrane i Vojske Srbije. To je tabu tema koju niko ne otvara! Valjda zbog „viših“ interesa!?

  • Na osnovu svih dešavanja, najava o nabavci letelica i NVO za RV, a koje nikako da se realizuju, stiče se utisak da je neko „rešio“ da nam ukine RV i PVO. Šta mislite o tome?

– Nabavka 2 helikoptera i ovih 6 MiG-29 predstavlja samo kratkoročno, prelazno rešenje ali se bojim da će postati i konačno! Nikako da jasno čujemo i još manje da vidimo, šta je strateško opredeljenje države na tom planu. Samo demagogija.

Kada sagledam obučenost, starosnu strukturu pilota i odliv stručnog kadra VTS, imam veliku dozu nespokoja. Zato osećam potrebu da jasno naglasim: Krajnje je vreme, dok još uvek imamo mogućnost selekcije ljudstva, da se krene u proces nabavke jedne nove eskadrile višenamenskog borbenog aviona, više nije bitno da li je ruskog, zapadnog kineskog ili indijskog, porekla! U protivnom, vazduhoplovstvo će se za nekoliko godina ugasiti samo od sebe. Preteško je to breme za vodeće ljude vazduhoplovstva i Vojske, ali i nenadnoknadiva šteta po odbrambenu moć države!

  • Republika Srbija je potpisivanjem niza međunarodnih ugovora u obavezi da kontroliše i štiti svoj vazdušni prostor i obezbedi neometani tok civilnog vazdušnog saobraćaja. Ta kontrola se oslanja na tri, možemo reći težišne tačke. Prva su jedinice VOJIN koje putem radarske mreže prate dešavanja u vazduhu iznad nas; za eventualno dejstvo po mogućem „neprijateljskom“ objektu su zadužene i jedinice protivvazduhoplovne odbrane, ali je treće komponenta najbitnija, a to je lovačka avijacija kao sredstvo „er polisinga“ i identifikacije letelice. U nedostatku lovačkih aviona, kojima se bliži istek roka rada, da li je moguće da neki drugi tipovi aviona preuzmu tu ulogu?

– Koristiti bilo koju letelicu umesto imajućih lovačkih aviona u našim uslovima je čist avanturizam i improvizacija koja ne može odgovoriti na pravi način zadatku. Kako zbog vremena reakcije, obučenosti posada i načina izvršenja zadataka, tako i sistema oružja kojima raspolažu.

1931546_130863760381_554213_nDruga stvar, međunarodni standardi, pravila i ugovori na zadacima kontrole i zaštite VaP (Vazdušni prostor) – („AIR Policing“), ne prepoznaju raketne jedinice. One ne mogu biti upotrebljavane izvan definisanih zabranjenih zona i bez jasne identifikacije letelice i njenih namera, što se vrši isključivo presretanjem.

Dakle, ako uz radarsku kontrolu i razmenu informacija o situaciji u VaP u zaštiti neba nema naše avijacije, moraće to obavljati tuđa. Bez toga bićemo crna rupa na evropskom nebu koju će svi zaobilaziti, a to znači ogroman gubitak prihoda od preleta! Hoće li to država dozvoliti? Vidite kako postoje veoma jaki razlozi za nabavku nove eskadrile VNBA (Višenamenski borbeni avion) i mimo interesa odbrane države!

  • U svetlu situacije u našem RV i PVO, postavlja se pitanje da li u skladu sa brojem operativnih letelica, možda imamo višak vojnih pilota? Nalet koji ste npr. Vi imali, nedostižan je za gotovo sve pilote, ne računajći eventualno pojedince iz helikopterskih jedinica, jer je tu situacija unekoliko bolja. Šta mislite o obučenosti našeg letačkog sastava danas?

– Znate, tako gledati na trenutno stanje broja letelica i pilota isto je kao reći: nemamo dovoljno radnih mesta možda imamo višak stanovnika!? Logika nemamo–ne treba nam,  primenjena u vreme Tadić–Davinićeve reforme, kadrovski i stručno je izbacila iz stroja generacije iskusnih pilota što je transfer znanja i obuke gotovo u mestu zakovalo!

Malo smo „živnuli“ od 2009. godine, ali nedovoljno da se obezbedi potrebni kontinuitet koji stvara novi kvalitet. Pre stupanja na snagu izmena Zakona o Vojsci 2012. godine, prevremeno se penzionisao jedan broj pilota koji su trebali biti nosioci obuke i komandnih dužnosti svih nivoa.

Tako je obuka pilota uglavnom, svedena na održavanje trenaže u dostignutom stepenu stučno-borbene osposobljenosti (SBO). To za posledicu ima veliku disproporciju činova i funkcije koju obavljaju  naspram  kategorije SBO koju imaju,  naročito kod pilota aviona.

I pored svega, mislim da uz dobro komandovanje, još uvek imamo dovoljno spremnih i sposobnih pilota za ozbiljnije angažovanje snaga u namenskim zadacima.

  • Na balkanskim prostorima, najveće tenzije postoje u odnosima naše zemlje i Republike Hrvatske. Kako gledate na činjenicu da je hrvatsko RV „na poklon“ dobilo gotovo nove borbene helikoptere?

– Kada je reč o tim helikopterima, sigurno je da ne postoji „besplatna večera.“ Ko ne plati na mostu platiće na ćupriji! Obuka, delovi, borbeni kompleti, remonti, posrednici – sve to može taj poklon dovesti u blizinu priče „o piti i tepsiji“, kako to na ovim prostorima obično biva.  No, ne treba biti maliciozan, poklonjenom konju se u zube ne gleda!sait9ygOvde nam promiče jedna mnogo važnija stvar od ovog poklona, a to je odluka Hrvatske Vojske i države da svoje vazduhoplovstvo postave na zdrave noge. Činjenicu da u njihovoj  percepciji bezbednosnih izazova mi predstavljamo glavnu pretnju ne smemo zanemariti. A tu je i Republika Srpska!

Moglo bi nas iznenaditi koješta još dok se zanosimo pričama o svojoj moći i paradama kojekakvih nedovršenih projekata. Ne smemo se lišiti moći odvraćanja! Sada se potreba za eskadrilom VNBA nameće u mnogo ozbiljnijoj formi.

  • Jedan ste od retkih ljudi iz struke koji je beskompromisno ukazao na sve nedostatke koji su doveli do vanrednog događaja sa smrtnim posledicama i pada helikoptera. Šta o tome možete reći nakon evo više od 600 dana, jer za veliki deo javnosti, ta „priča“ još uvek nije završena, iako je Sud „rekao svoje“? Da li mislite da je to deo političke ujudurme i zloupotrebe vojske u svrhu propagande političke vrhuške?

– Dešavanja oko angažovanja helikoptera pokazala su koliko postupanje suprotno ovlašćenjima i odstupanje od profesionalnih pravila, propisa i procedura, može imati teške posledice. A odnos visokih državnih funkcionera prema događaju ostaće zapamćen kao neshvatljivo dezavuisanje javnosti i urušavanje sistema.helihopter_150315_ras-foto-vesna-lalic-5_1000x0Zahtevi za utvrđivanje odgovornosti prevođeni su kao politički napadi i pokušaj rušenja Vlade?! Ta beskrupulozna zamena teza potpuno je obesmislila žrtvovanje nastradalih za spas bebe i duboko povredila porodice nastradalih!

I najzad, voleo bih da čujem imena i stavove vazduhoplovnih stručnjaka na koje se Tužilaštvo pozivalo u saopštenju koje naprosto vređa pamet. Pravda ne stanuje ovde, ona je samo nebeska!

Ova tragedija ostaće u istoriji zapisana kao velika mrlja na savesti ljudi iz sistema odbrane, ali i celog društva.

  • Da li je naša vojska trenutno uređena tako da njome upravljaju „prašinari“, koji, stiče se utisak i nemaju baš mnogo „osećaja“ za RV i PVO?

– Možda je to pojednostavljeno gledanje na stvar. Činjenica je da struktura Generalštaba ne odražava dvovidovsku organizaciju Vojske i o tome sam govorio u intervjuu časopisu Vreme 15. oktobra 2015.godine, pa vaši čitaoci tamo mogu videti neka moja razmišljanja na tu temu.

Što se tiče tretmana RV i PVO, ponekada sam imao utisak da neki nisu u stanju da razluče značaj kamiona, ašova i aviona za sistem odbrane, pa otuda i nerazumevanje za potrebe i specifičnosti obuke RV i PVO. No, to je pitanje lične percepcije ili frustracije pojedinaca, a ne stav kolega iz brojnijeg vida. Među onima sa kojima sam sarađivao ili koje godinama poznajem, ipak je mnogo veći broj sjajnih ljudi i oficira koje izuzetno poštujem, a koji probleme razumeju na pravi način.

Mnogo veći problem je što neki koji nose plavu odoru, miniraju zahteve i inicijative iz Komande RV i PVO, bilo da se radi o tehničkim, kadrovskim ili statusnim pitanjima. Komanda RV i PVO mora da to preseče…

  • Tradicija i istorija vojnog vazduhoplovstva i vazduhoplovstva uopšte na našim prostorima je izuzetno duga, preko 100 godina. Po svim merilima, od tih prvih pionirskih dana smo bili rame uz rame sa svetom. I po entuzijastima (Sarić, Merćep, dr Aleksić) i institucionalno (Vazduhoplovna komanda 1912., školovanje pilota, nabavka aviona,…). Nakon Prvog svetskog rata, jedna devastirana i gotovo uništena zemlja u svakom pogledu, uspela je da stvori respektabilnu vazduhoplovnu industriju. Slično se desilo i posle Drugog svetskog rata. Kako je moguće onda danas da spadnemo na ovako niske grane? Da li je novac uvek taj ograničavajući faktor, ili je nešto drugo posredi?

– Više nisam siguran o čemu se sve radi, ali mislim da novac nije bio ključni problem. Problem je bilo određivanje prioriteta njegove raspodele i dugogodišnje satiranje državnog budžeta. Poremećen sistem vrednosti, nekompetentnost, duboka polarizacija društva i odsustvo strategijskog promišljanja o zaštiti nacionalnih interesa, ne samo da zanemaruju tradiciju nego i budućnost naše zemlje čine neizvesnom.e6379debTome pogoduje odsustvo volje ili odlučnosti političke elite da radi na uspostavi društvenog poretka u kome su sposobnost i kvalitet ključni preduslovi za pozicioniranje u institucijama sistema. U takvom stanju stvari, istorijske vrednosti i poštovanje tradicije na javnoj sceni samo su floskule političkog folklora.

  • Koji su uopšte prema Vašem mišljenju, dometi „privatnog kapitala“?Vidimo da fabrika „Sila“ u Kraljevu beleži uspehe u proizvodnji lakih aviona. U poslednje vreme se priča po društvenim mrežama da bi naš jedini Vazduhoplovni Zavod „Moma Stanojlović“, mogao opet da se iz sastava RV i PVO i statusa budžetskog korisnika, „prevede“ u dohodovnu ustanovu. Da li je onda, bez obzira da li je istina ili ne, jedno od rešenja i privatizacija ili dokapitalizacija te ustanove? Da li mislite da bi rešenje bilo da, a kako su najavili, Rusi otvore servisni helikopterski centar u okviru „Mome“, te tako otvore nove perspektive u poslovanju, dok bi deo za remont NVO našeg RV i PVO bio i dalje pod okriljem vojske?

– Mi smo imali dobru tradiciju u proizvodnji aviona i apsolutno podržavam nastavak tih  trendova. Veoma mi je drago što „Sila“ iz Kraljeva ostvaruje dobre rezultate na tom planu. Tim pre što je Kraljevo grad u kome sam živeo dugo godina i stekao veliki broj prijatelja.d-mzzl-aero-east-europe-sila-54469VZ „Moma Stanojlović“ sadašnjim mogućnostima nekako zadovoljava potrebe RV i PVO. U  ovakvom stanju prevesti ga u dohodovnu ustanovu značilo bi njegovo nestajanje. Sve te priče oko servisnog helikopterskog centra i koješta drugog, izgledaju kao spisak želja koje nemaju utemeljenje u realnosti. Bar ne bliskoj.

  • Šta mislite, da li avion „Lasta“ ima perspektivu? Reklo bi se da se nakon isporuke RV Iraka i našem RV, sa proizvodnjom te letelice stalo.

– Da li zbog poslovnih, sistemskih ili problema tehničke izrade, tek nešto oko „Laste“ je ozbiljno zapelo. Kakva je njena budućnost nezahvalno je govoriti, ali posle svega stati na pola puta sa njenom proizvodnjom i daljim razvojem, bio bi promašaj bez presedana!

  • A o G-4? Leteli ste i na njemu. Svojevremeno je ta letelica učestvovala u izboru za novi trenažni aviona američke mornarice?

– G-4 je odličan školsko-borbeni avion koji je imao perspektivu za remont i modernizaciju napadno-navigacijskim sistemima do nivoa prelaznog tipa za novi višenamenski borbeni avion. Vreme neumitno odmiče i to postaje još jedan nedosanjani san avijacije. Ono što mi radimo sebi „bacanjem“ ljudstva i tehnike, ne bi podnele ni mnogo bogatije zemlje.1784477Inače, G-4 je imao dobru perspektivu u svojoj klasi na svetskom tržištu, a izborom za trenažni avion mornarice SAD, postao bi značajan privredni zamajac tadašnje države. No, interesi komadanja države bili su jači od pameti.

  • Možete li nam nešto reći o upotrebi avijacije u V i PVO Republike Srpske? O „Risovima sa Vrbasa“ i 92. Mešovitoj avijacijskoj brigadi – legendama borbe za Republiku Srpsku!? 

– V i PVO Republike Srpske je od samog formiranja 1992. godine imalo značajnu ulogu u sukobima na prostoru BiH. Sa svim svojim kapacitetima bilo je značajna podrška jedinicama VRS, kako borbenim dejstvima, transportom i zaštiti od napada iz VaP, tako i kao velika psihološka podrška. To je naročito došlo do izražaja u operaciji probijanja koridora u Posavini. U tom periodu, avijacija i helikopteri izveli su veliki broj borbenih dejstava, prevoženja snaga i sredstava i posebno evakuacije ranjenika.15033874_768587593279346_901305869_oV i PVO je održavalo strategijsku ravnotežu snaga, što je posebno došlo do izražaja 1995. godine nakon pada RSK i sveopšte ofanzive Armije BiH, HVO i regularnih jedinica Hrvatske vojske na Republiku Srpsku. Tada se vodila žestoka bitka za opstanak našeg naroda u kojoj je avijacija odigrala ključnu ulogu na zaustavljanju ofanzive.15056239_768606709944101_1901234357193157326_nAvion Orao se pokazao kao nepremostiva prepreka neprijateljskim snagama na terenu, iako su imale podršku dejstvima NATO avijacije i krstarećih raketa. Imao sam čast da u tim prelomnim danima učestvujem u pripremi i izvršenju borbenih zadataka kojima smo  zadavali neprijatelju snažne udarce i lomili ofanzivu. Pripadnici vazduhoplovno–tehničkog sastava tome su davali ogromnu podršku svojim angažovanjem na pripremi tehnike za dejstva i umećem na otklanjanju kvarova i oštećenja na avionima.

24Na kraju, želim istaći da je V i PVO u odbrani svog naroda izgubilo 89 pripadnika među kojim je 28 poginulih pilota i letača. Svi oni zajedno svoje živote su ugradili u granice Republike Srpske.25Na žalost, čak i u stručnim krugovima, o tome se ovde malo zna ili na to gleda kao da se dešavalo nekome drugom, a ne našim kolegama i delu istog naroda!

  • Bili ste komandant 98. Avijacijskog puka tokom NATO agresije na našu zemlju. Široj javnosti ste postali poznati nakon Vaše čuvene besede pred strojem jedinice tog 24-og marta. Intervju je za portal „Patriot“, pa šta za Vas znači biti patriota i uopšte patriotizam?

Patriotizmom, u opštem smislu, smatram iskrenu posvećenost u obavljanju građanskih obaveza i poslova na način koji doprinosi kvalitetu i napretku društva i države u svim sferama života.

Biti patriota za nas vojnike, uz sve građanske obaveze, znači odlučnost u ispunjenju zakletve koju smo dali svome narodu i Otadžbini. I sve to, po onoj Lazarevoj, ne mereći silu koja nam preti već svetinju koju branimo! To znači, uvek biti tamo gde je Otadžbina, jer njoj sve dugujemo i ona pamti, a ne samo tamo gde je država, jer ona je hladna i zaboravlja!

  • Možete li nešto reći o borbenom angažovanju jedinice koju ste vodili tokom NATO agresije na našu zemlju 1999. godine?

– Jedinica kojom sam komandovao, izvršavala je zadatke vazduhoplovne vatrene podrške jedinica KoV. Nakon početka agresije NATO, već s prvim jutrom, usledili su pozivi za dejstvo po kampovima, komandnim mestima i borbenom rasporedu tzv. OVK. Time smo postigli potpuno iznenađenje i uneli pometnju među terorističke sastave što su naše jedinice na terenu efektno iskoristile u izvršenju svojih zadataka.

Načinom izvršenja zadataka, manevrom i taktičkim postupcima uspeli smo izbeći dejstva NATO avijacije po našim grupama u letu,  iako su oni imali apsolutnu prevlast u VaP. I pored svakodnevnog bombardovanja aerodroma baziranja jedinice, izvršili smo sve zadatke iz faze neposredne podrške pre nego što su poletno-sletne staze teško oštećene. Ni to nije jedinicu potpuno izbacilo iz upotrebe jer smo pripremili alternativne površine za poletanje. Za slučaj odsudne odbrane. Nije došlo do toga.

Pripadnici 98. lbap, „Tigrovi“ i „Kurjaci sa Ušća,“ ponosno mogu stati pred Miloša!

  • U prvim danima NATO agresije, poginuo je komandant eskadrile u sastavu puka kojim ste komandovali, potpukovnik Života Đurić. Da li nam možete nešto više reći o tome?

– Potpukovnik Života Đurić, Komandant 241. lbae, poginuo je na izvršenju borbenog zadatka 25. marta u popodnevnim časovima. Dejstvom sa zemlje oboren je posle izvršenog napada na objekat dejstva u rejonu Glogovca. Čovek i pilot velikog srca zauvek je sklopio svoja krila na nebu Kosmeta i sleteo u legendu!zivota-djuricTaj teški udarac, izazvao je nešto kod mojih momaka na šta ću biti ponosan do kraja života! Podigao je borbeni moral sastava do te mere, da su svi piloti želeli na borbeni let, a grupa mladih vojnika je tražila od mene da ih uputim na Kosmet u borbu. Nisam podlegao emocijama, umirio sam strasti, a posade su određivane isključivo u skladu sa procenom uslova i osposobljenjem pilota.

  • Uopšte, prema Vašem utisku, kakvo je bilo držanje pripadnika našeg RV i PVO tokom tog perioda?

– Pripadnici RV I PVO pokazali su izuzetno visok stepen profesionalnosti, veštine i hrabrosti u izvršenju zadataka odbrane. A bili smo pod neprekidnim dejstvima svim raspoloživim ubojnim sredstvima iz arsenala NATO pakta. Znao sam to još tada, ali sam nakon analiza i posebno posle prelaska u višu komandu imao priliku da i kroz dokumenta spoznam istinsku veličinu borbe naših VOJIN-ovaca, Raketaša i Pilota, kao i ostalih vazduhoplovaca.

Posebno poštovanje, kao čovek i borbeni pilot, imam prema kolegama iz 204. lovačkog avijacijskog puka koji su sa punom svešću o vlastitom žrtvovanju poletali na svoje zadatke. Zato svako iskrivljeno gledanje na to žrtvovanje smatram pucanjem u leđa najboljim sinovima srpskog naroda i Otadžbine.

Takođe, nikome ne dajem za pravo da nas pripadnike RV i PVO i Vojske Jugoslavije (Srbije) naziva gubitnicima ratova, jer mi smo svoje zadatke izvršavali spremni da idemo do samog kraja.

Izgubila je politika kojoj smo na vreme ukazivali sa kakvim izgledima ulazimo u sukob sa najjačom svetskom silom u istoriji ratovanja, bez ijednog saveznika! Na žalost, oteli su nam zemlju, stradao je narod!

Budućnost će jednog dana izmeriti zbog čega je u prošlosti nestajao srpski narod na prostorima RSK i Kosmeta!!!

  • Čega se najradije sećate iz svoje vojničke i letačke karijere?

– Uvek se rado setim perioda kada sam počinjao profesionalnu karijeru i onog duha koji je vladao među pilotima i vazduhoplovno-tehničkim sastavom u 98. avijacijskoj brigadi. Razvijao sam se kao pilot pored letačkih asova i komandanata kakvi su bili Radislav Moric, Dragan Mitrović, Stanoje Ašković, Mile Filipović, Nikola Dukić, Miloje Pavlović i mnogi drugi.

Iza toga je period kada sam kao mlad kapetan primio komandu nad 241. lbae i posle kao major nad 98. lbap.

Uvek se sa osmehom prisetim događaja sa Komandantom VaK, generalom Radoljubom Masićem. Odrađivanje posla i poštovanje nisu izostajali, ali je mnogima naš odnos i smisao za humor bio neobičan, posebno u najtežim trenucima.

Ima mnogo lepih stvari koje nosi dinamika ovog posla, ali bi trebalo dana da se oni ispričaju.

  • Koji Vam je bio najteži trenutak u profesionalnoj karijeri?

– Naravno, kao velikom broju ljudi, najteži trenuci vezani su za ratove na prostoru bivše SFRJ. Rat u BiH odneo mi je rođenog brata i veliki broj članova familije, raselio porodicu, drugi brat je bio više od godinu dana u logoru. Ponekad mi se čini da za moju porodicu rat još nije prestao!

Vodio sam jedinicu i izvršavao zadatke noseći svoju muku tako da se ne primeti u mom radu. Činio sam sve što je u mojoj moći i nadležnosti da se pripremimo za najteže uslove i da sačuvam ljude.

A onda se desila pogibija Živote Đurića na nebu Kosmeta. On je bio moj prijatelji, saradnik i saborac u svim ratovima. Izgovoriti oproštajne reči na njegovom grobu bio je najteži trenutak u mojoj profesionalnoj karijeri. S dušom sam se rastajao a trebalo je pokazati komandantsku čvrstinu.

Malo je dana kad ne pomislim na njega i zapitam se da li je moralo tako?! Nedostaje mi Žika!

  • Iako ste na osnovu beneficiranog staža (koji za letače iznosi 6 meseci) stekli uslove za penziju, da li mislite da ste još mogli da date sebe našoj avijaciji?

– Penzionisao sam se decembra meseca 2011. godine, po ličnom zahtevu. Kada sam analizirao sve iza sebe i procenio šta dolazi ispred mene, zaključio sam da ja, sa ovakvim stavom i temperamentom, treba kacigu da odložim i prepustim mesto drugima.

Da sačuvam zdravlje koliko je to moguće i posvetim se porodici. To im neizmerno dugujem!

Pokazalo se da me procena nije prevarila.

Nezamenljivih nema, a da li je trebalo još da ostanem i šta bi to značilo za vazduhoplovstvo, prepuštam onima koji su ostali da cene?

  • Kako provodite penzionerske dane? Letite li možda rekreativno u nekom aero-klubu?

– Prijatelji su me pozivali da im se pridružim u klupskim aktivnostima, ali ja nemam potrebu ponovo proživljavati mladost na taj način i odlučio sam da odloženu kacigu ostavim u vitrini. Povuče me nekada želja. U stvari, to se dešava uvek kada vidim moju omiljenu „ptičicu“  u letu.  U svakom drugom letenju sebe vidim kao putnika.13266014_687850451353061_3292307509000841475_nPovremeno se bavim temama iz vazduhoplovne i vojne oblasti. Dnevnike koje sam vodio lagano pretačem u knjige, družim se sa prijateljima i tako bez žurbe.

Pre sedam meseci rođena je Una, moja unuka koja je unela veliku radost i osveženje u život moje porodice. Sve su prilike da me čeka i deda – servis. Radujem se tome.

  • Kada bi želje i vizije mogle da se ostvare, kako bi prema nekoj Vašoj trebalo da izgleda naše RV i PVO?

– Mišljenja sam da RV i PVO u budućnosti treba organizovati kroz sadašnju brigadnu (ili pukovsku) organizaciju; Efektive vazduhoplovstva opremiti sa dve eskadrile VNBA, jednom eskadrilom borbenih helikoptera, dve transportnih helikoptera različite namene i odeljenje transportnih aviona. Naravno, tu je i eskadrila za selekciju i školovanje kadra.

Kada je reč o raketnim i jedinicama VOJIN, treba ih opremiti i organizovati u skladu sa zahtevima raketnih sistema za PVD velikog i srednjeg dometa i zahtevima savremenih radarskih sredstava i potpune kontrole VaP i prilaza R. Srbiji. Na koji način, to prepuštam kvalifikovanijima od mene za tu temu.

  • Da li mislite da su pripadnici našeg vida adekvatno materijalno nagrađeni za posao koji obavljaju? Jasno je da plata uvek može da bude veća, ali koliko neka materijalna neizvesnost može da utiče na stabilnost pripadnika vojske? Nerešeno stambeno pitanje na prvom mestu!? Kako pilota i oficira, tako i još više podoficira sa njihovim primanjima?

– Ovo je pitanje koje najbolje ilustruje poremećeni sistem vrednosti, ali i pokazuje odnos države prema svojoj Vojsci. I to je trend od devedesetih godina, uz izuzetak perioda od 2008. do kraja 2013. godine, samo su obrazloženja za srozavanje radnog i materijalnog standarda pripadnika Vojske bila manje ili više neshvatljiva.v_i_pvo_vsProfesionalna smo Vojska čiji se najveći deo pripadnika godinama bori za golu egzistenciju radeći kojekakve poslove sa strane da bi obezbedili stanovanje i prehranili porodice. U situaciju u kojoj su ionako neadekvatne plate umanjene, a iznos dnevnice podrugljiv (150 RSD-prim.aut.), sve teže žive i visoki oficiri, piloti a da ne govorimo o podoficirima ili vojnicima. To ne može ostati bez posledica!

  • Poruka za kraj?

– Mojim vazduhoplovcima želim da u zdravlju izdrže do boljeg vremena. Posebno im želim da povrate onaj prepoznatljivi duh i šarm koji je oduvek krasio vazduhoplovce i da se drže zajedno u volji i nevolji, jer oni su jedna porodica!

Pripadnicima Vojske želim sve ono što i svojim vazduhoplovcima!

Razgovor vodio: Milan RAKIĆ


download-1Sreto Malinović je rođen u mestu Orlice kraj Travnika 19. februara 1961. godine. Odrastao je u Zenici. Završio je Vazduhoplovnu vojnu Gimnaziju (VVG) u Mostaru u 16. klasi, kao i Vazduhoplovnu vojnu akademiju (VVA) u Zadru u 33. klasi. Službu je nakon završene VVA 1984. godine započeo u 98. Avijacijskoj Brigadi u Skoplju, letevši na avionu J-21 a kasnije je preobučen za avion J-22 i G-4.

Rat 1991. godine dočekao je kao komandir avijacijskog odeljenja, a nakon što je brigada preseljena na aerodrom Laćevci kraj Kraljeva, postavljen je za komandanta eskadrile i bio je jedan od najmlađih ikad na toj dužnosti u dugoj istoriji srpskog RV.

Godine 1996. završio je Komandno štabnu školu (KŠŠ), posle čega je postavljen na dužnost načelnika organa za operativne poslove, a zatim načelnika štaba brigade.

Krajem septembra 1998. godine, postavljen je za komandanta 98. avijacijskog puka, i na toj dužnosti je dočekao NATO agresiju na našu zemlju.

2001. godine je postavljen za načelnika Odeljenja avijacije u Komandi Vazduhoplovnog Korpusa, a 2002. je završio Generalštabno usavršavanje u Školi Nacionalne Odbrane (GŠU ŠNO). 2005. godine je postavljen na dužnost načelnika Odeljenja za ljudske resurse u Komandi vazduhoplovstva, a 2006. na mesto pomoćnika komandanta RV i PVO za operacije.

2009. godine, postavljen je na dužnost zamenika komandanta RV i PVO Vojske Srbije i unapređen u čin brigadnog generala. Sa te dužnosti je i po ličnom zahtevu otišao u penziju.

U skoro tri decenije službe, general Malinović je jednom prevremeno i dva puta vanredno unapređivan, a odlikovan je 1991. i 1999. za pokazanu hrabrost i ogroman talenat u komandovanju u ratnim uslovima. Bio je i ostao jedan od najkompletnijih i najsposobnijih komandanata koje je imala jurišna avijacija u Srbiji.

U karijeri je ostvario oko 1200 sati naleta, a leteo je na 5 različitih tipova aviona. Nosilac je Zlatnog letačkog znaka i zvanja Instruktora letenja.

PATRIOT

2 KOMENTARA

POSTAVI ODGOVOR

*