Српкиња из Норвешке: ОВДЕ НИЈЕ РАЈ КАО ШТО МИСЛИТЕ!

Норвешка, најбогатија земља која само у свом инвестиционом фонду располаже са преко 800 милијарди евра, дуго је словила за државу у којој је клима сурова, а услови живота и социјална политика рајски.

0

Норвешка, најбогатија земља која само у свом инвестиционом фонду располаже са преко 800 милијарди евра, дуго је словила за државу у којој је клима сурова, а услови живота и социјална политика рајски.

Међутим, и то се мења. Наши људи који тамо живе већ две деценије сведоче о томе како је и у Норвешкој све теже добити посао, а цене, ионако високе, за неколико година су буквално дуплиране.

Београђанка Тања Поповић (35), која ради као рецепционер у једном мањем норвешком граду, дошла је у ову земљу 1999, непосредно пре бомбардовања Србије јер је њена мајка тамо нашла посао. За сајт Кликдопосла испричала је како је тамо некада живела, а како сада живе она и њена породица, као и на какве све погодности и даље можете да рачунате када су у питању студирање, налажење посла, здравствена заштита и социјална помоћ.

– Када упоредиш живот у Србији и Норвешкој, тамо је свакако бољи, јер имаш сигурност. Међутим, када упоредим 1999. годину са 2016, могу да кажем да је раније било много лакше наћи посао, и цене су биле драстично ниже. Например, мој први посао је био да чистим у локалној болници. Дошла сам на разговор за посао и рекли су ми: „Почињете сутра“. Имала сам боравишну визу, сваког месеца су ми продужавали уговор, и није било никаквих проблема. Сада, иако имам држављанство, све је теже доћи до посла. Запошљавају тинејџере или имигранте који раде за минималац –прича Тања.dylan-nash-oslo-4

Страни студент не мора да врати кредит ако оде из земље

„Школовање је скоро бесплатно – један семестар кошта око 50 евра, једино што књиге купујеш сам. Имаш повластице и као приватни студент, а финансираш се делом путем кредита, а делом од бесповратних средстава која добијаш од државе. Страним студентима нуде стипендије и кредите које не морају да врате уколико се врате у земљу порекла. Ја сам у Норвешкој завршила вишу стручну школу за туризам и годину дана менаџмента, а било ми је теже да нађем посао него док нисам имала диплому. Мени је та школа помогла да се интегришем у норвешко друштво, али што се градива тиче, то је ниво српске средње школе, веома лагано“.

Како до посла

„Као и у многим другим земљама, можеш да добијеш дозволу за рад у Норвешкој ако те позове фирма. Дакле, пут је да сам нађеш посао тамо па да одеш. Знам да неке фирме доводе овде раднике из Србије, а за останак у земљи је потребно да положе норвешки језик и друштвени предмет. Плата им је добра, али им, например, не плаћају прековремено и немају увек пуну опрему за рад на неприступачним теренима. Чистачице у мом хотелу, њихова агенција например убеђује да не узимају одмор, иако по закону морају да га узму. Овде људи генерално не познају довољно своја права, иако би човек помислио другачије, још више ако су у питању странци. Ако хоћеш да радиш, не деле посао баш шаком и капом, па људи узму оно што им се нуди. Све је теже наћи посао јер све више и Норвежани све чешће узимају јефтину радну снагу –странце са дозволом или тинејџере који ради за минималац.“norveska

Тешка нострификација диплома

„Моја мајка је лекар, добила је посао али је имала рок да нострификује диплому, што је јако тежак испит и имаш право три пута да га полажеш. Још горе је стоматолозима јер њима у склопу нострфикације траже и завршен Медицински факултет који наши, наравно немају“.

Цене некад и сад

„Када упоредим цене некад и сад, слободно могу да кажем да су подивљале. Све је поскупело, а највише некретнине. Моја другарица је купила стан 2003. за 600.000 норвешких круна, а три године касније га продала за дупло веће паре. Сада тај исти стан вреди 2,5 до три милиона круна (око 330.000 евра). И то није ништа посебно за норвешке услове, стан са две спаваће собе у мањем граду. Зубари су такође јако скупи. Пломба без анестезије кошта 1.500 круна (око 165 евра). Примера ради, аутобуска карта је 1999. коштала 19 круна, сад кошта 50. Имам утисак да је Норвешка мала Америка, то ће се тек видети. Пре или касније, и овде ће све државно да нестане, све ће бити приватно. Сад је већ превоз приватан, лекари су приватни, и то се по ценама итекако види.“

Лечење није бесплатно, али…

„Државна здравствена заштита је бесплатна, али ако желиш да брзо дођеш до специјалисте, ти идеш код приватника, па ти држава после рефундира новац. Ако имаш озбиљан здравствени проблем, трошкови лечења, операције, болнички дани – све то такође плаћа држава. Ако идеш често код лекара, после одређеног времена, кад ‘испуниш’ одређену суму новца, све је бесплатно. Деца до 12. године имају бесплатну комплетну здравствену заштиту, укључујући и стоматолога.“

cropped-yay-871814-digital

Социјална помоћ

„Ако сте незапослени, примате социјалну помоћ, плус вам покривају кирију за стан или део кирије, храну и рачуне. Имају компликоване критеријуме за добијање социјалне помоћи, али кад је једном добијете, тешко је укидају. Не могу да ти је укину ако немаш приходе. Самохране мајке, којих у Норвешкој има не тако мало, такође имају квалитетну социјалну заштиту. Важно је напоменути да и странци с боравишном визом имају иста права као и Норвежани, па тако добијају и исту суму социјалне помоћи. Када добијеш отказ на послу, имаш право две године на неку врсту плате, под условом да си одређено време био запослен. Ако си странац а ту си ради склапања брака, онда немаш право на помоћ, док ако си азилант имаш. Све зависи од природе боравка. Постоји пуно различитих програма за помоћ. Није то много као што причају, али је довољно да преживиш, и да купиш храну.“

Будућност није блистава

„Овде су сви под кредитом. Људи живе луксузно, а немају покриће за то. Рачунају да си богат ако имаш на рачуну пола милиона круна (око 55.000 евра) јер толико нико нема у готовини, сви су задужени. Није проблем да отплатиш кредит ако радиш, посебно ако обоје радите, али јесте дужничко ропство по огромним ценама. Норвежани су богата нација, али имам утисак да немају баш смисла за новац, а резервама нафте ће доћи крај“, испричала је Тања у исповести чију ширу верзију можете прочитати овде.

Блиц

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*