СРПСKЕ НАРОДНЕ ПОСЛОВИЦЕ: Мудре мисли скривене у говору нашег народа

0

Пословице су једноставне, мудре изреке са моралном поуком који преносе неку искуствену поруку или размишљање које је настало као плод народног искуства из више сличних ситуација. Вук Стефановић Kараџић који је сакупио српске народне умотворине  и делимично их објавио, пословице је називао тајним говором, јер треба бити мудар да би се до правог њеног значења дошло.

Ево неких народних умотворина и њихових значења:

Ако је кратак дан, дуга је година. (Оно што не можеш да завршип данас, завршићеш други пут)
Ако ми не можеш помоћи, немој ми одмагати.
Више је дана него кобасица. (Треба бити штедљив и обазрив приликом трошења, не треба све појести за хедан дан)
Добра ријеч не кошта много. (Kад год си у прилици упути некоме лепу реч, јер она не кошта много, па чак и да не помогне, нећеш остати оштећен)
Ако хоћеш да знаш какав је неко, дај му стап у руке (Човек се најбоље и наверније приказује у раду и власти)
Ето поља а ето и коња. (Најчешће се каже када неко жели да се такмичи са неким)
Жена мужа носи на лицу, а муж жену на кошуљи. (Ако је муж добар жени, она ће бити задовољна и весела, а ако је жена мужу добра, он ће увек имати лепу и чисту кошуљу)
Испеци, па реци. (Размисли прво шта ћеш рећи, па тек онда кажи)
Јачега капом, а нејачега шаком. (Пред јачим треба скинути капу, а са неким ко није јачи, можеш се и бранити)
Пошто купио по то и продао. (Kако сам чуо тако ти и кажем)
Рачваст колац у земљу не иде. (Тамо где има неслоге, нема напретка)
Свака земља по једног јунака храни. (Јунак се нађе увек кад затреба)
Терао лисицу, ишћерао курјака. (Kад ко гледајући да се избави мањега зла удари на веће)
Храни псето да те уједе. (Kад ко коме учини добро, па му се врати злом)
У лажи су кратке ноге. (Брзо ће се ухватити у лажи неко ко воли да лаже)

Извор: народни.нет

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*