Српске научнице на трагу лека за све болести (ВИДЕО)

Две српске научнице покушавају да створе универзални лек. Оне верују да је то могуће ако испитају деловање микроорганизама у људском телу.

0

Ако Мирјана и Светлана растумаче како да контролишу микробиоту, многе болести биће као руком однесене. Оне у то чврсто верују, али за почетак – шта је то микробиота?

„Микробиота је виртулени орган, јер није направљен од наших ћелија већ од микробних, углавном је концентрисан у дебелом цреву где се храна ферментише и током те ферментације се прави много метаболита који су корисни за наше здравље“, објашњава Мирјана Рајлић Стојановић са Технолошко-металуршког факултета у Београду.

У пракси његова примена би могла да се упореди са проналаском антибиотика, тврде научнице. Мали изум могао би да помогне да се пронађе лек за бројне болести или поремећаје организма.

„У контексту терапије аутизма ми морамо да знамо најпре шта фали, а сва је прилика да се нешто разликује у композицији деце која имају аутизам и деце која немају аутизам. Уколико ми схватимо да нека бактерија фали, ми је у неком даљем путу можемо додати“, напомиње лекар и биоинформатичар Светлана Бојић.

У Сједињеним Америчким Државама већ се развијају лекови на основу сличних анализа. Код нас две научнице за сада сопственим новцем финансирају истраживања. Да би лакше добиле средства направиле су стартап, недавно проглашен и за један од најуспешнијих. За сада само разговарају са потенцијалним финансијерима.

„Први проблем је што морамо да објаснимо шта је микробиота, код нас је већина инвеститора навикла на ај-ти стартапове, ово наше им генерално звучи супер, звучи им занимљиво, али нису 100 одсто сигурни која је то врста технологије“, каже Светлана Бојић.

Микрочип неки пореде и са ЕКГ-ом за срце или детаљним анализама крви. Док чекају на подршку студију приводе крају. У међувремену раде и на другим пројектима. Са једним циљем – да се успешније лечимо.

Другачија микробиота, не синдром иритабилног колона

Мирјана Рајлић Стојановић указује да је раније радила на истраживању поремећаја цревне микробиоте код људи, а то се, додаје, зове синдром иритабилног колона.

„Нервозна су му црева, мислило се да то иде из главе, од нервозе, а сада се види да то није тако, они имају другачију микробиоту и постоји објективан разлог зашто они другачије реагују на стресне ситуације и храну коју поједу“, напомиње Mирјана Рајлић Стојановић.

РТС

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*