Српски аналитичар: нема православног Србина чији ће син у НАТО-војсци ратовати против Руса

0

За Русију није никаква тајна да Србија настоји ући у Еуропску унију, али, како показује и пракса с Црном Гором, чланство у ЕУ увјек иде „руку под руку“ с чланством у НАТО савезу и то је оно што је по Русију неприхватљиво. Своје мишљење о томе, може ли Србија ући у ЕУ без интегрирања у НАТО, руском медију ЕАДаилy изнио је српски аналитичар Зоран Милошевић, из београдског Института за политичка истраживања.

Ево најважнијих теза Зорана Милошевића, које је у суботу, 3. ожујка, пренио наведени руски медиј:

ЕУ и НАТО су близанци и не треба их дијелити. Питање је само, каква се тактика примјењује и улази ли која земља у ЕУ кроз НАТО или у НАТО кроз ЕУ. НАТО свакако жели у своје редове укључити и Србију јер је видљиво како се он намјерава и даље ширити на исток. А Србија овђе представља слободни териториј и неовисно о полуколонијалном режиму и господарској овисности о Западу, Србија је свеједно остала „оаза слободе у Еуропи“, поглавито на Балкану, казао је Милошевић.

И у Србији се укорјењује сустав тзв. „дубоке државе“, какав су термин скројили Американци, а ради се о НАТО-овим механизмима за смјене влада у случају да оне пожеле изићи из НАТО савеза или ЕУ, каже Милошевић.

Стање у Србији је врло сложено. И у влади и у државним институцијама видљива је слиједећа појава: уколико нетко од службеника није орјентиран прозападно, уколико се он склања према сурадњи с Русијом или једноставно види Србију као самосталну и војно неутралну државу, тада његов замјеник обвезно припада супротној страни тј. позицији. Овђе влада потпуно неповјерење и контрола и зато је тешко прогнозирати у којем ће се смијеру кретати српска елита. Постоји још један чимбеник који омета српску владу привести државу у НАТО и ЕУ, а то су радикални и екстремистички захтјеви Бруxеллесса у свези територијалне цјеловитости Србије, наводи Милошевић. Бруxеллес такођер, од Србије тражи признавање Kосова. У Србији постоји прозападно становништво које није против промјене свог идентитета и спремно је постати еуропејцима – њих се назива „другом Србијом“. Та „друга Србија“ као „симбол вјере“ узима Wасхингтон и Бруxеллесс.

Али за већину Срба захтјеви за заборав властитог идентитета нису прихватљиви и то није могуће постићи без великих унутарњих потреса који могу прерасти и у герилски рат, каже Зоран Милошевић и при том повлачи паралелу с 1941.г., када су се, како каже, у Србији против Хитлерове окупације појавила два „ослободилачка покрета“ – комунистички и монархистички. Уколико би Запад успио привући српску елиту за улазак у НАТО и ЕУ, у Србији би поново дошло до унутарњег сукоба.

Тешко је рећи колико је српска вањска политика уистину самостална и у којем је ступњу њезина војна неутралност стварна, а колико декларативна. Србија је склопила неке споразуме с НАТО-ом, према којима он, у случају нужде, има право на транзит својих снага преко српског трериторија, што Милошевић карактеризира као „најгори споразум којег је Србија потписала посљедње вријеме“. Говорити о војној неутралности у таквом контексту, када нетко може ући у вашу земљу а ви се немате право противити, је тешко. Ради се о „ограничењу неутралности“. Милошевић при том каже како НАТО разумије крхкост свог положаја у Србији, који би у случају његових агресивнијих захтјева према Београду врло лако отпухао и до смјене дове српску прозападну владу, у чему би Русија имала своју шансу.

Запад Србији говори како мора учинити ово и оно, а списак који она мора испунити за улазак у ЕУ никада се не објављује у потпуности, што је знак уцјене, наводи Милошевић. Списку се сваки пут придаје нешто ново, а народ је то препознао и већ се формира млада елита, која је, судећи по јавним иступима, спремна подупријети зближавање с Русијом, истиче Милошевић.

Говорећи о немогућности давања прогнозе српске будућности, Милошевић тврди како тамошње становништво не одобрава улазак земље у НАТО али, такођер, и у ЕУ. Међутим, геополитичко стање је такво да се Србија налази у окружењу држава које су у НАТО-у или су „вазали Бруxеллесса и Wасхингтона“.

У Србији се често (позитивно) говори о Еуроазијској унији, као алтернативи ЕУ. Међутим, поједине идеје, попут интеграције балканских православних земаља, изазивају дубоко неповјерење, каже Милошевић, питајући се, о каквој интеграцији с Румуњском или Бугарском може бити рјечи када су те земље већ у НАТО савезу. Он при том наводи како се и у Србији може догодити црногорски сценариј, према којем је тамошња влада земљу укључила у НАТО не питајући народ што о томе мисли. Али то би, у случају Србије, уколико би „влада обманом укључила Србију у НАТО“, значило грађански рат.

Говорећи како је немогуће од Срба очекивати да буду добри НАТО-ови војници с обзиром на вриједносни сустав и повјесна сјећања, попут НАТО-овог бомбардирања Србије 1999.г., Зоран Милошевић је за крај нагласио слиједеће: „Нема православног Србина који ће послати свог сина у НАТО војску, како би ратовао с Русијом“.

 

Геополитика

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*