Српски цар Јован Ненад

0

Српски национални ослободилац и социјални реформатор Јован Ненад, познатији је као „Црни човек“. На историјској позорници појавио се у јесен 1526. године, када су Турци после Мохачке битке опустошили Бачку. Јован Ненад је у та тешка времена основао државу и себе прогласио за цара. Територија је обухватала Бачку, северни Банат, и део Срема, па историчар Сенткларај каже за цара Јована Ненада, да је зачетник идеје о уједињењу војвођанских Срба.
Цар Јован Ненад је био српски цар, владар краткотрајне независне државе (српског царства) на подручју јужне Панонске низије (данашње Војводине) 1526/1527. године.
У историји најпознатији као Јован Ненад, називан је и Црни човек, због једне црне линије коју је имао на телу од десне стране чела до десног стопала. По неким мишљењима пореклом је из рода Црнојевића који су се доселили у Поморишје. На мађарском језику је познат као Fekete Iván или Fekete Jován, Fekete Ember, Cserni Jován, Csernajevics Iván.
Битком на Мохачком пољу 29. августа 1526. године Турци су уништили војску угарско-чешког краља Лудвига Јагеловића, који је и сам ту погинуо. После ове битке Угарска престаје да постоји као независна држава, а њена територија бива подељена између Турског и Хабзбуршког царства.
Краљ Лудвиг није имао деце, па се Угарска поделила на две странке: једна странка изабрала је за краља Ивана Запољу, угледног угарског властелина, а друга странка прогласила је краљем Угарске Хабзбурговца Фердинанда, Лудвигова шурака. У борбу између ових супарника умешао се и вођа српских плаћеника. Не зна се тачно ко је био Јован Ненад. Он сам је тврдио да је потомак византијских и српских владара. Неки савременици су га сматрали изданком српских деспота, а други човеком ниског рода. Неки извори казују да је рођен у години звери 1492. Постојало је веровање да је од те године (од седамхиљадите по византијској ери, 5508+1492=7000) настао втори век, кад сваког тренутка може да буде пропаст света. Он се одмах после Мохачке битке појавио између Тисе и Дунава на челу једне српске чете, за кратко време протерао је Турке из Бачке и загосподарио над целом Бачком, као и над деловима Баната и Срема. Тиме је створио једну краткотрајну независну државу, за чију је престоницу изабрао Суботицу. На врхунцу моћи, Јован Ненад се у Суботици крунисао за српског цара. За војног заповедника својих чета поставио је вештог војника Радослава Челника, за изасланика код страних владара школованог протестанта Фабијана Литерата, а за палатина и благајника племића Суботу Врлића, родом из Јагодине.
Војска му је бивала сваким даном све већа и почетком 1527. године бројала је око 15.000 људи. Када су његови противници заузели Суботицу, цар Јован Ненад је пренео своју престоницу у град Сегедин.
У први мах цар Јован Ненад је пристао уз Запољу, али угарски племићи, чија је бивша имања по Бачкој присвојио, удаљише Запољу од њега, те он почетком 1527. године пристане уз Фердинанда. Борбе око угарског престола сматрао је цар Јован Ненад само привременим занимањем, а главним задатком сматрао је борбу против Турака за ослобођење српских земаља. Фердинанд се налазио у првој половини 1527. ван Угарске, припремајући се за борбу против Запоље, који је у то време слао једну војску за другом против Цара Јована Ненада, да га уништи пре Фердинандова доласка у Угарску.
Прву Запољину војску, под вођством Владислава Чакија, поразио је цар Јован почетком априла, а у покољу погинуо је и сам Чаки. И другу војску краља Запоље, под вођством ердељског војводе Петра Перињија, победио је цар Јован крајем априла код Селеша (Селешка битка) на Тиси, а Перињи се с муком спасао. Трећа војска, целокупна снага Ердеља и горње Угарске, под вођством Перињија и бискупа Цибака, однесе, крајем јуна, на Седфалском пољу победу над царевим четама. У крвавом покољу паде око 8.000 царевих људи.
У року од месец дана цар се опет прибрао од страшног пораза и попунио је проређене редове својих чета. У то време је ушла у Угарску и Фердинандова војска, па је цар Јован кренуо ка њој у сусрет. Успут је свратио у Сегедин, где га је из заседе смртно ранио пушчаним зрном један Запољин присталица (извесни Урбан или Себастијан Вид) те је цар умро од ране 26. јула 1527. године у Торњошу, недалеко од Сенте. Фердинандова војска наиђе на слаб отпор, јер су Запољине чете биле проређене и изморене борбом против цара Јована, те Фердинанд за кратко време протера Запољу из Угарске. После смрти цара Јована, његова војска се за кратко време расула, што је био крај и његове државе.

Српска историја

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*