СРПСKИ ХИПОKРАТ И ПРВИ ШKОЛОВАНИ ХИРУРГ У СРБИЈИ

0

Био је војни лекар и шеф хирушког одељења војне болнице од 1871. а од 1873. обављао је дужност личног лекара кнеза Милана

Владан Ђорђевић (1844-1930) је био председник београдске општине од 1884. до 1888. године и председник министарског савета Kраљевине Србије. Осим тога он је био књижевник, политичар и санитетски пуковник.

Његов велики допринос забележен је у тадашњем здравству тиме што је био оснивач Српског лекарског друштва.

Био је син Ђорђа Ђорђевића и мајке Марије Ђорђевић, рођене Леко. Отац Ђорђе потицао је из северне Грчке, а мајка рођена је у познатој београдској породици цинцарског порекла.

У духу грчко-цинцарске културе мајчине породице Владан је крштен као Хипократ, са жељом родитеља да буде лекар. То име је Ђорђевић носио све до матуре, када на предлог Ђуре Даничића почео да користи „народније“ име Владан, као превод другог дела свог имена.

Под утицајем Јосифа Панчића, определио се за студије медицине у Бечу где је и докторирао и постао први школовани хирург у Србији.

Био је војни лекар и шеф хирушког одељења војне болнице од 1871. а од 1873. обављао је дужност личног лекара кнеза Милана.
Председник је владе и министар иностраних дела био је од 1897. до 1900. године. Његова влада радила је на стишавању жестоких партијских борби, економском напретку Србије и јачању њене војске. Поднео је оставку после најаве женидбе краља Александара Драгом Машин

Био је у затвору шест месеци 1906. године, због наводног објављивања државних тајни у књизи „Kрај једне династије“.

Kао председник Београдске општине Ђорђевић је је иницирао увођење плинског светла (јавне расвете), канализације и водовода и калдрмисање београдских улица. Изместио је гробље са Ташмајдана на Ново гробље, које су многи старији људи упамтили и као Владановац.

Двадесет пет година је др Ђорђевић, као главни уредник бринуо о финансирању и изласку „Српског архива“, часописа који и данас излази и један је од најстаријих и најдуговечнијих медицинских часописа у свету.

Владан Ђорђевић је преминуо у санаторијуму у 86. години. Нажалост усамљен, стар и болестан окончао је свој живот овај први српски школовани хирург.

 

 

Еспресо

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*