Српски језик је занемарен од основне школе до факултета

Неправилно изговорен или написан српски језик у медијима само је последица лошег институционалног старања о језику уопште

1

Стање језичке културе у Србији забрињавајуће је најпре због тога што је српском језику посвећен мали број часова, од основне школе до универзитета, у односу на учење страних језика. Због тога су многи факултетски образовани људи у Србији заправо функционално неписмени. Неправилно изговорен или написан српски језик у медијима само је последица лошег институционалног старања о језику уопште, због чега је потребно донети закон о употреби српског језика и писма, основати савет за језик и увести обавезу да новинске и издавачке куће поседују обавезне лекторске службе, закључено је на јучерашњој седници Националног савета за културу, посвећеној анализи стања српског језика у медијима.

Поред чланова Националног савета, којим је председавао Милета Продановић, разговору су присуствовали проф. др Милош Ковачевић, професор Филолошког факултета у Београду, проф. др Срето Танасић, потпредседник Одбора за стандардизацију српског језика, као и Јелена Пантић, лекторка у Радио-телевизији Србије и Градимир Аничић, главни лектор „Политике”. Састанку се придружио и министар Владан Вукосављевић који је нагласио да се акција „Негујмо српски језик” проширује на читаву Србију, да ће у наредној години у оквиру ове акције бити одржано 20 семинара о језичкој култури, а да ће у оквиру стратегије развоја културе бити размотрено и гашење лектората српског језика у свету, као и доследна примена закона о употреби српског језика и писма.

Професор Милош Ковачевић указао је на апсурд да језичка норма у ствари прати и стандардизује језичку праксу, говорни језик, због чега се ствара превелики број изузетака.

– Због тога је данас заправо немогуће бити писмен по Правопису српског језика због тога што нико не може да научи и примени тако велики број правила, приметио је Ковачевић, додајући:

– За разлику од школа у Србији, у Русији се матерњем језику посвећује чак дванаест часова недељно, а у Француској девет. У нашим гимназијама српски језик се недељно предаје у оквиру два часа, и то повезана са књижевношћу.

Истичући да је Одбор за стандардизацију српског језика стручно тело које обједињује све српске институције одговорне за статус српског језика, проф. др Срето Танасић је закључио да министарства културе, просвете и науке треба да преузму одговорну улогу и да се о језику брину заједно са тим институцијама, међу којима су и САНУ и њен Институт за језик и књижевност, катедре за српски језик универзитета у Србији, као и Матица српска.

Како је то бринути о језику у пракси посведочила је лекторка Јелена Пантић чији радни дан у Информативном програму РТС-а траје десет часова дневно, кроз консултације са водитељима, уредницима, дописницима и преводиоцима.

Едукација, имплементација, мониторинг, процесуирање, бизнис, менаџер, хармонизација, само су неки од страних израза који владају нашим јавним простором, а које је издвојио Градимир Аничић како би указао на утицај политичког говора на нашу свакодневицу.

– Замислите да кажемо да спроводимо договоре и да надгледамо рад политичара, уместо „мониторинга”. Да тужилаштва и судови истражују и суде, уместо што „процесуирају”, иронично је приметио Аничић, сведочећи о томе да се и лектори „Политике” свакодневно боре са „странпутицама” језика. 

Марина ВУЛИЋЕВИЋ, ПОЛИТИКА

1 КОМЕНТАР

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*