Српски јунак раме уз раме Кутузову

0

Потомак руског генарала Ђорђа Арсенијевића Емануела дошао у Вршац да види његов споменик. Истакао се против Наполеонове војске, а после битке код Лајпцига ушетао у Париз

 Вајар Звонимир Сантрач (лево) и Рус Леонид Михаљин Саргањин

Вајар Звонимир Сантрач (лево) и Рус Леонид Михаљин Саргањин

ТРАГОМ информације да у Вршцу постоји споменик чувеном руском генералу Ђорђу Арсенијевићу Емануелу (1775-1837), његов потомак Леонид Михаљин Саргањин дошао је из далеке Русије у овај јужнобанатски град да се поклони пред бронзаном бистом коју је направио вршачки уметник Звонимир Сантрач. Желео је, каже, да упозна родни град свог далеког претка, као и вајарa који је, тврди, од свих уметника најверније приказао лик великог војсковође.

Саргањин, који је до распада СССР и сам био официр руске војске, своје слободно време посветио је прикупљању информација о славном претку, чијом заслугом је, између осталог, Кавказ припојен Русији. Извојевао је Емануел велике победе, допринео поразу далеко бројније Наполеонове војске. У бици код Бородина, штитећи јединице кнеза Багратиона, рањен је у груди. Након опоравка додељен је главнокомандујућем, генералу Кутузову, који га је одмах унапредио у чин генерал-мајора и поставио за команданта Летећег корпуса који је гонио обезглављене Французе. У чувеној Бици народа код Лајпцига, 16-18. октобра 1813, заробио је француског маршала Жака Лористона, и врло брзо ушао у центар Париза где му се код дворца Тиљери предала Национална гарда.

МНОГО је задужио Русију и руски народ, али ни тамо, као ни у Вршцу, не знају баш сви за његове подвиге. Зато је вршачки споменик посебно очарао српског госта.

ПОЧАСТИ
СПОМЕНИК генералу Ђорђу Арсенијевићу Емануелу направљен је на иницијативу вршачког Друштва српско-руског пријатељства „Никита Толстој“. Пре четири године је постављен у Руском парку, где му друштво праве и други знаменити Вршчани. И једна улица у граду носи име овог славног војсковође.

– На интернету сам пронашао снимак са откривања бисте и, без двоумљења, одлучио да први пут дођем у Србију. Велика је ствар што чувате сећање на овако значајног човека, јер је Емануел много волео свој родни град. Увек је ту долазио да се опоравља од рана које је задобијао у рату – поносно каже Саргањин, иначе потомак најстарије генералове ћерке.

У Русији, каже, нема сличне скулптуре. На прилазу Кавказу налази се обележје у његову част, док се у чувеном музеју Ермитаж у Санкт Петербургу чува портрет који је 1821. године насликао британски уметник Џорџ Доу.

– У односу на фотографије које имамо, лик генерала који је направио вршачки уметник приказује мог претка баш онако како је заиста изгледао – задивљено истиче Саргањин.

ТАЈНА Сантрачевог успеха да тако верно прикаже Емануелов лик лежи у правом одабиру слике по којој је правио бисту. Реч је о цртежу који је настао непосредно по завршетку Бородинске битке.

– Имао сам на располагању свега три слике, које су направили генералови савременици из Француске и Енглеске и непознати аутор са наших простора. Сваки уметник му је, међутим, придодао црте лица карактеристичне свом народу, због чега се цртежи међусобно много разликују. Ја сам одабрао да му дам словенски карактер – објашњава Звонимир Сантрач.

 

Будући да овај уметник тренутно обавља функцију директора Градског музеја у Вршцу, са својим гостом је разменио историјска сазнања, која би могла бити приказана у публикацији о чувеном руском војсковођи који је рањен у нашој земљи. Зато ће Саргањин, како је најавио, са својом породицом већ у марту поново доћи у Вршац. 

ПИСАНИ ТРАГОВИ

О ЈЕДНОМ од најславнијих војсковођа у Европи с почетка 19. века, генералу рођеном у Вршцу, код нас се мало зна, иако има записа о њему и његовом несвакидашњем делу. Понешто се може сазнати из његове аутобиографије која је, под насловом „Житије Ђорђија Арсенијевића Емануела“, из штампе изашла 1827. у Будиму. Код нас је о генералу писао историчар Стојан Новаковић, а вршачки књижевник Милан Токин објавио је фељтон.

ПОТОМЦИ У РАСЕЈАЊУ

ЂОРЂЕ Арсенијевић Емануел је имао четири ћерке и шесторо синова. Сви његови мушки потомци су били официри, служећи руској војсци од царске Русије до распада СССР. Већина њих је сада у расејању. Углавном живе у Канади и Француској. Једино су Саргањин и један од његове браће остали у Русији.

Јелена Ј. Баљак

novosti.rs

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*