Srpski junak rame uz rame Kutuzovu

0

Potomak ruskog genarala Đorđa Arsenijevića Emanuela došao u Vršac da vidi njegov spomenik. Istakao se protiv Napoleonove vojske, a posle bitke kod Lajpciga ušetao u Pariz

 Vajar Zvonimir Santrač (levo) i Rus Leonid Mihaljin Sarganjin

Vajar Zvonimir Santrač (levo) i Rus Leonid Mihaljin Sarganjin

TRAGOM informacije da u Vršcu postoji spomenik čuvenom ruskom generalu Đorđu Arsenijeviću Emanuelu (1775-1837), njegov potomak Leonid Mihaljin Sarganjin došao je iz daleke Rusije u ovaj južnobanatski grad da se pokloni pred bronzanom bistom koju je napravio vršački umetnik Zvonimir Santrač. Želeo je, kaže, da upozna rodni grad svog dalekog pretka, kao i vajara koji je, tvrdi, od svih umetnika najvernije prikazao lik velikog vojskovođe.

Sarganjin, koji je do raspada SSSR i sam bio oficir ruske vojske, svoje slobodno vreme posvetio je prikupljanju informacija o slavnom pretku, čijom zaslugom je, između ostalog, Kavkaz pripojen Rusiji. Izvojevao je Emanuel velike pobede, doprineo porazu daleko brojnije Napoleonove vojske. U bici kod Borodina, štiteći jedinice kneza Bagrationa, ranjen je u grudi. Nakon oporavka dodeljen je glavnokomandujućem, generalu Kutuzovu, koji ga je odmah unapredio u čin general-majora i postavio za komandanta Letećeg korpusa koji je gonio obezglavljene Francuze. U čuvenoj Bici naroda kod Lajpciga, 16-18. oktobra 1813, zarobio je francuskog maršala Žaka Loristona, i vrlo brzo ušao u centar Pariza gde mu se kod dvorca Tiljeri predala Nacionalna garda.

MNOGO je zadužio Rusiju i ruski narod, ali ni tamo, kao ni u Vršcu, ne znaju baš svi za njegove podvige. Zato je vršački spomenik posebno očarao srpskog gosta.

POČASTI
SPOMENIK generalu Đorđu Arsenijeviću Emanuelu napravljen je na inicijativu vršačkog Društva srpsko-ruskog prijateljstva „Nikita Tolstoj“. Pre četiri godine je postavljen u Ruskom parku, gde mu društvo prave i drugi znameniti Vrščani. I jedna ulica u gradu nosi ime ovog slavnog vojskovođe.

– Na internetu sam pronašao snimak sa otkrivanja biste i, bez dvoumljenja, odlučio da prvi put dođem u Srbiju. Velika je stvar što čuvate sećanje na ovako značajnog čoveka, jer je Emanuel mnogo voleo svoj rodni grad. Uvek je tu dolazio da se oporavlja od rana koje je zadobijao u ratu – ponosno kaže Sarganjin, inače potomak najstarije generalove ćerke.

U Rusiji, kaže, nema slične skulpture. Na prilazu Kavkazu nalazi se obeležje u njegovu čast, dok se u čuvenom muzeju Ermitaž u Sankt Peterburgu čuva portret koji je 1821. godine naslikao britanski umetnik Džordž Dou.

– U odnosu na fotografije koje imamo, lik generala koji je napravio vršački umetnik prikazuje mog pretka baš onako kako je zaista izgledao – zadivljeno ističe Sarganjin.

TAJNA Santračevog uspeha da tako verno prikaže Emanuelov lik leži u pravom odabiru slike po kojoj je pravio bistu. Reč je o crtežu koji je nastao neposredno po završetku Borodinske bitke.

– Imao sam na raspolaganju svega tri slike, koje su napravili generalovi savremenici iz Francuske i Engleske i nepoznati autor sa naših prostora. Svaki umetnik mu je, međutim, pridodao crte lica karakteristične svom narodu, zbog čega se crteži međusobno mnogo razlikuju. Ja sam odabrao da mu dam slovenski karakter – objašnjava Zvonimir Santrač.

 

Budući da ovaj umetnik trenutno obavlja funkciju direktora Gradskog muzeja u Vršcu, sa svojim gostom je razmenio istorijska saznanja, koja bi mogla biti prikazana u publikaciji o čuvenom ruskom vojskovođi koji je ranjen u našoj zemlji. Zato će Sarganjin, kako je najavio, sa svojom porodicom već u martu ponovo doći u Vršac. 

PISANI TRAGOVI

O JEDNOM od najslavnijih vojskovođa u Evropi s početka 19. veka, generalu rođenom u Vršcu, kod nas se malo zna, iako ima zapisa o njemu i njegovom nesvakidašnjem delu. Ponešto se može saznati iz njegove autobiografije koja je, pod naslovom „Žitije Đorđija Arsenijevića Emanuela“, iz štampe izašla 1827. u Budimu. Kod nas je o generalu pisao istoričar Stojan Novaković, a vršački književnik Milan Tokin objavio je feljton.

POTOMCI U RASEJANJU

ĐORĐE Arsenijević Emanuel je imao četiri ćerke i šestoro sinova. Svi njegovi muški potomci su bili oficiri, služeći ruskoj vojsci od carske Rusije do raspada SSSR. Većina njih je sada u rasejanju. Uglavnom žive u Kanadi i Francuskoj. Jedino su Sarganjin i jedan od njegove braće ostali u Rusiji.

Jelena J. Baljak

novosti.rs

POSTAVI ODGOVOR

*