СРПСKИ РОБИНСОНИ: Живе у правој оази у Стражилову

0

Живимо у Стражилову на истом, дивном, месту. Деца су порасла: Вид је пунолетан и ове године завршава средњу музичку школу, а Алиса је уписала Kарловачку гимназију, италијански језик – почиње разговор Ана Врбашки.

Марко и ја се бавимо телом као инструментом, односно бодy перцуссион техником. Држимо радионице за одрасле и за децу у Новом Саду, Београду и Суботици, а наступамо и са представом „Да и Ре, тело као инструмент“ – прича ми Ана Врбашки две године након првог интервјуа за Приче са душом захваљујући којем је њихова прича о уметности и другачијем животу (без телевизора) стигла и у бројне друге медије, пише на сајту ПРИЧЕ СА ДУШОМ.

– Приче са душом су један леп и племенит пројекат, јер упознају ширу јавност са потпуно различитим и врло живописним животним причама и тако показују да је сивило свакидашњице само одлука, а не нужно и животно опредељење. Претпостављам да сада много више људи зна за наш животни пројекат, али ми то не осећамо директно – и даље живимо свој живот посвећеника и радника. Било је излета попут кратких репортажа о нама или гостовања на телевизији и радију, али то не утиче, бар не у великој мери, на наш начин живота – искрена је Ана.

Она се са супругом Марком тренутно такмичи у емисији Ја имам таленат као Алице ин WондерБанд са пројектом Тело као инструмент – бодy перцуссион и певање. У првом наступу представили су се песмом групе Смак „Даире“, а у другом су се окренули за 180 степени и извели македонску народну песму „Јовано, Јованке“. Доспели су у финале и сада чекају следећи наступ у мају.

– Настављамо да сарађујемо са већ испробаном екипом (режија: Вишња Обрадовић, костим: Луткарт, фризура: Будислав Влајков). Драгоцено је искуство учествовати у тако великом шоуу. Имамо прилику да видимо колико талентованих и вредних људи постоји у нашој средини и да су потребни преданост и озбиљан рад како би се задовољили све захтевнији стандарди, из круга у круг.

uI0ktkqTURBXy83ZWU2MGI3OTMzNDU1YzI2MDAwZDAzMjAxNzY2YTE1Mi5qcGVnk5UCzQMUAMLDlQLNAdYAwsOVB9kyL3B1bHNjbXMvTURBXy8xZDc0Y2I0MTcwNTk1MDQzNjYyOWNhYmQ2MDZmNTBmNi5wbmcHwgA

Њихова представа Да и Ре, тело као инструмент, која је премијерно изведена на Фестивалу уличних свирача у Новом Саду прошле године, уједно је и концерт јер кроз музику причају причу о мушко – женском односу и његовим различитим валерима и облицима. Публици доносе комплетно музичко – сценско искуство: сценски покрет, драматургију, кореографију, стални заплет и расплет, кроз позоришни и музички језик, без речи и објашњења.

– Наш наступ је специфичан јер користимо само тело и глас, без матрице или других ефеката. Због тога на њега доста утичу тонска реализација и продукција звука, као и сцена по којој изводимо музику. Ударци ногама о под, тапшање, лупкање по грудима, бутинама, пуцкање прстима неки су од начина на који стварамо музичко – ритмичку подлогу, а употпуњавамо наступ певањем песама поп и рок музике, домаће и стране, изворних и ауторских песама.

oRRktkqTURBXy84MzI1NzQzYTNmYTY0M2Q2NzE2YTZjYTAyMzk5MjVlNS5qcGVnk5UCzQMUAMLDlQLNAdYAwsOVB9kyL3B1bHNjbXMvTURBXy8xZDc0Y2I0MTcwNTk1MDQzNjYyOWNhYmQ2MDZmNTBmNi5wbmcHwgA

Kад нису на сцени можете их срести на имању на Стражилову, где имају неколико башта. Ту расту: лале, рузмарин, јагорчевина и зумбули, мајкина душица, босиљак, нана, жалфија, перуника, ехинацеа, матичњак.

– Руже су олистале, а коприву и блитву већ једемо. Изузетно смо срећни што смо успели да одгајимо сремуш, мада га имамо мало, око педесетак биљчица, и још увек га не беремо, већ само размножавамо. Шумске јагоде су се расцветале, и божур ће ускоро да процвета. Љубичице цветају увелико, поља су пуна маслачка. Пчелице, али и многи други инсекти, зује, птице цвркућу тако да је ујутро бука као на пијаци! Пар гугутки који се сваке године гнезди код нас чујемо како гугуче са чемпреса, њиховог старог места. Воће цвета – код нас није било мраза, па се надамо добром роду. Пролеће је у јеку! – објашњава Ана.

Питао сам родитеље чиме се баве Вид и Алиса?

– Вид од прошле године тренира аикидо, који одговара његовом темпераменту мирног борца – пацифисте. Алиса од основне школе пише песме и приче, бави се фотографијом, обоје воле да читају. Предани су бициклисти, јер користе ово превозно средство стално, када иду у школу и враћају се из ње. Тако имају свакодневан тренинг, и то време увек проведу у природи. Вид је израстао у кршног момка, ка коме увек подижемо поглед, па помаже Марку око ношења и сечења дрва, кошења и рада на имању. Вид свира клавир, Алиса пева у хору гимназије.

ht0ktkqTURBXy8yY2MxN2M1NmQ2ZDRmYjRiYmU0MTJlZWYwZGRlMTg5NC5qcGVnk5UCzQMUAMLDlQLNAdYAwsOVB9kyL3B1bHNjbXMvTURBXy8xZDc0Y2I0MTcwNTk1MDQzNjYyOWNhYmQ2MDZmNTBmNi5wbmcHwgA (1)

С обзиром на обавезе, моји саговорници кажу да сада проводе мање времена на имању, али се труде да га и даље одржавају са децом.

– Физички рад нам помаже да останемо млади и у кондицији, као и свакодневне пробе и тренинзи. Такође, вежбамо јогу, што је моја стара љубав, још од 2004. године, а сада завршавам курс за јога инструктора. Будим се око 5 или 6 сати ујутро и радим вежбе дисања у природи, а затим различите програме асана, макар сат времена дневно, али понекад и 3 сата.

Сунчица у емисији Уприроди се, која је намењена предшколској и млађој школској популацији. Сценарио је духовит, а музика чаробна, па је занимљива и старијој деци и родитељима Фото: Срђан Ђурановић

За крај разговора породица Дињашки – Врбашки открили су ми и да су снимили дечју еколошку серију Уприродисе која се емитује на програму РТС 1.

– Породични пријатељ, врстан синеаста и велики еколог и заљубљеник у природу, Срђан Ђурановић из Занатско филмске задруге био је одушевљен начином на који живе наша деца. Сматрајући да би изузетно важно било за другу децу да сазнају о животу с природом кроз вршњачку едукацију, он се договарао са Алисом да заједно сниме једну такву серију, што је она са одушевљењем прихватила. Она тумачи главни лик, Сунчицу, девојчицу која, попут ње, живи у природи и има бројне чаробне пријатеље. Ја сам компоновала део музике, сонгове за уводну и ођавну шпицу, које су снимљене у сарадњи са дечијим хором Бајићеви славуји и професорицом Аном Kовачић. Овај пројекат од почетка слабо финансијски подржан и функционише по принципу добре воље, ентузијазма и „мишића“ аутора и учесника, и још један је пример да је сањати могуће овде и сада. Позивам спонзоре и продуценте да контактирају Занатско филмску задругу – испричала ми је Ана Врбашки, пише на сајту ПРИЧЕ СА ДУШОМ.

О томе шта још раде чланови породица Дињашки и Врбашки можете сазнати на њиховој фејсбук страници Тело као инструмент или на сајту овде.

 

 

Приче са душом

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*