Српској научници 1,4 милиона евра за истраживања кваркова

Научница из Србије Магдалена Ђорђевић, која ради на Институту за физику у Београду добила је престижни европски грант у вредности од око 1,4 милиона евра за истраживање фундаменталних особина материје, односно за истраживања кварк-глуонске плазме.

0

Ово је други грант Европског истраживачког савета (ЕРЦ) који „стиже“ у Србију и вредан је 1.356.000 евра, саопштено је из Центра за промоцију науке.

ЕРЦ грантови су доступни српским истраживачима јер је Србија чланица европског оквирног програма за финансирање науке – Хоризонт 2020, али награђују искључиво изврсност- пре свега оне идеје које потенцијално могу да промене ток светске науке.

Из Центра за промоцију науке указују да се државе се у науци мере и по томе колико су ЕРЦ грантова добиле, а ретки добитници из малих држава као што је Србија представљају праве „хероје модерних истраживача“.

Након што је археолошкиња Софија Стефановић пре две године освојила ЕРЦ стартер грант, ово је први ЕРЦ у категорији „консолидејтер“, за истраживаче средњих година.sofija-stefanovic-600x398

Реч је о најзначајнијој подршци коју је један истраживач са Западног Балкана у области природних наука икада добио од Европе и то за изучавање фундаменталних особина материје, подсећа се у саопштењу.

„Наш пројекат се односи на разумевање основних закона природе, па самим тим нема директних примена у привреди. Економска корист овог пројекта је да смо у земљу донели 1, 3 милиона евра бесповратних средстава Европске уније. Добар део тих средстава ће бити искоришћен да се запосле наши научници, посебно младе колеге, које би, у одсуству овог пројекта, вероватно отишли из земље“, каже добитница ЕРЦ гранта Магдалена Ђорђевић.

Она је дипломирала на Физичком факултету у Београду, након тога је отишла у Америку где је докторирала на Колумбија Универзитету у Њујорку, а своја истраживања у области нуклеарне физике наставила у Охају.

У међувремену одазвала се на позив Института за физику и пре шест година се вратила у Србију.

„Немам у плану одлазак из земље јер да сам желела да останем у иностранству, не бих се ни враћала у Србију. Волела бих да овај пример буде подстрек нашој Влади да наша наука има потенцијал и да наше истраживаче треба подржати“, каже Ђорђевић.

Са својим тимом, др Ђорђевић проучава ново стање материје – кварк-глуонску плазму, чије је постојање доказано тек пре десетак година у експериментима на акцелератору у Брукхејвену у САД и Великом сударачу хадрона у ЦЕРН-у код Женеве.

Да би се тачно проучиле особине овог новог стања материје, неопходно је да се експериментални подаци упореде са теоријским предвиђањима, односно математичким моделима. То је и основна сврха њеног пројекта.

Кварк-глуонска плазма је стање материје на тако екстремно високим температурама и притисцима, да су у њој кваркови слободни.

За изучавање овако необичног стања материје, др Ђорђевић и њен тим проучавају интеракције кварк-глуонске плазме са такозваним „џетовима“, који представљају само 0,1 одсто ове плазме, а имају енергију неколико редова величине већу од типичних енерија честица у плазми.

Тим који ће радити на овом пројекту броји више старијих и млађих истраживача, докторанада и три страна сарадника, подсећа се у саопштењу.

ТАНЈУГ

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*