Шта боли сарајевске Србе?

Српско културно друштво "Просвјета" упозорило је отвореним писмом на лош положај Срба у Сарајеву.

0

Српско културно друштво „Просвјета“ упозорило је отвореним писмом на лош положај Срба у Сарајеву. Од проблема са некажњавањем ратних злочина, преко увредљивих натписа на згради Вијећнице, па до тога да не могу наћи посао. Никада није проведена ни одлука о конститутивности, нити им је за разлику од других друштава враћена имовина.

Положај Срба у Сарајеву им је лошији, јер су за једне издајници с хипотеком „Алијиних Срба“, док други очекују да константно доказују лојалност без намјере да стварно ријеше њихове проблеме.160530064-1_xl„На овом су мјесту српски злочинци у ноћи 25/26.08.1992. запалили Националну и универзитетку библиотеку БиХ“, стоји на табли постављеној на зграду обновљене Вијећнице у Сарајеву. Тек један од примјера који вријеђа сарајевске Србе, оне који су одабрали да живот наставе у овом граду и дају свој допринос његовом развоју, каже Дејан Гарић, предсједник Управног одбора Српског културног друштва „Просвјета“.

„Тај натпис боли све оне који желе размишљати о заједничком животу у овој земљи јер се тиме један народ своди скоро па на ниво злочинаца“, оцјењује Гарић.

Умјесто статуса конститутивног народа, Срби који живе у Сарајеву сведени су на ниво конститутивне мањине којој је онемогућено уживање права као осталим грађанима, истичу у „Просвјети“ због чега су послали отворено писмо градским и кантоналним властима у Сарајеву.otisak-stopa-gavrila-principaУ писму помињу јавни линч појединих српских интелектуалаца, склањање стопа Гаврила Принципа, па све до злочина на Казанима и никад примјерено обиљеженог мјеста на којем су припадници Армије БиХ ликвидирали Србе током рата у Сарајеву.

Истовремено, име главног извршиоца, Мушана Топаловића Цаце, убијеног приликом хапшења због злочина које је починио, налази се на спомен-плочи уз имена, како наводе у „Просвјети“, часних бранилаца града.caco„Термин сарајевски Срби додатни је терет“, казао је за РСЕ Душан Шеховац, предратни асистент на Факултету политичких наука, а послије рата оснивач Демократске иницијативе сарајевских Срба.

За једне су, сматра Шеховац, неподобни и недовољно лојални, а за друге издајници с хипотеком „Алијиних Срба“, односно оних оданих Републици Босни и Херцеговини и њеном првом предсједнику Алији Изетбеговићу.

„Нису прихваћени ни од домаћих власти, ни од домаћег националног корпуса представљеног у политици, религији, невладином сектору, медијима, економији. Нису прихваћени, а наравно нико нас не воли из Републике Српске, јер као што су ме ових дана оцијенили: ‘Душане ти си прави Алијин Србин’ „, појаснио је Душан Шеховац.

Дејан Гарић наводи да су тако сарајевски Срби запали у вакуум „јер нису ничији“.

„Данас имамо једну ситуацију која је апсурдна. У државним институцијама које се налазе на нивоу БиХ ради по паритету велики број Срба, али је исто тако чињеница да на скоро ниједан од тих конкурса који буду расписани ниједан Србин из Федерације БиХ неће добити посао, јер знате да су ти послови резервисани за оне који долазе из РС (Република Српска), који су повезани с политичким странкама који имају сједиште у том ентитету, тако да ни на тај начин не могу остварити право на запослење“, тврди Гарић.

Питање реституције неријешено

Према резултатима пописа становништва, на подручју Кантона Сарајево живи 13.300 Срба, док је на подручју четири градске општине тај број једва премашио 10.000 у односу на више од 92.000 колико је живјело прије рата.

Однос није ништа бољи ни у Федерацији БиХ гдје се деценијама покушава попунити Дом народа кадровима из реда Српског народа, но безуспјешно.

Предсједавајућа Дома Лидија Брадара за медије је прокоментирала ово стање ријечима: „Можда то говори у прилог да у Федерацији не живи довољан број Срба, или нису изабрани у жупанијске скупштине“.575d64d7-6354-4983-aca0-77aa0a0a0a64-prosvjeta-718x446

Саво Влашки, предсједник друштва „Просвјета“, упозорава и на то да млади људи широм Босне и Херцеговине и Сарајева одлазе, али да је у случају српског становништва то још трагичније јер остају, углавном, старци који умиру.

Да има воље и за младе би се нашло рјешење, каже Влашки, наводећи примјер реституције.

„Кад би нам вратили дио имовине које имамо у Сарајеву на 15 објеката ми би кроз то могли малтене запослити све младе Србе који овдје живе. На жалост, ми смо за сада вратили у овој згради приземље, подрум и први спрат, а горе су четири стана откупљена, иако нам није јасно како се у згради која је под реституцијом, могу откупити станови“, пита се Влашки.kanton-sarajevo-tablaПоред тога, ни у јавним институцијама у Кантону Сарајево нема довољно Срба, нити се ради на томе да буду укључени и у управљачке структуре јавних предузећа у граду, иако се већ годинама обећавају промјене, као и пуна проведба одлуке о конститутивности која подразумијева да три народа у БиХ, Срби, Бошњаци и Хрвати буду конститутивни на цијелој територији БиХ.

Слободна Европа

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*