Шта Ердогану може да поквари сан: Нови султан у трци са временом

0

Под све гласнијим „тамтамом“ економске кризе и све бржом дезинтеграцијом турског привредног чуда, председник Ердоган води трку против времена да заокружи своју мисију: „султанизација“ и реисламизација Турске. Расписивање избора готово годину и по дана пре редовног термина показатељ је да Ердоган није сигуран у подршку коју ужива

Kако економска и финансијска криза узима маха, тако Ердоганова политика и реторика постају све више национално, исламски и популистички обојене. Експанзионистичка политика Ердогана има своје трошкове и они су ових месеци дошли на наплату. Kључни мотив за превремене изборе су управо врло негативне прогнозе за турску економију и финансије. У каквој ситуацији се налази Турска најбоље говори позив власти у Анкари грађанима Турске да њихове приватне девизне резерве, у доларима и еврима, претворе у лире како би спречили даљи пад турске лире. Позив није пао на плодно тло. Турци јесу националисти и све више исламисти, али, као и већина народа, само док то не дира директно њихов џеп.

Опијен омнипотентношћу, Ердоган је поверовао и да је експерт за економију и финансије. Оптужио је међународне банкарске и финансијске институције, берзе, тамне стране које управљају светским тржиштем за заверу против Турске, преузео ингеренције турске централне банке и упустио се у финансијску авантуру која је Турску коштала галопирајуће инфлације, пада куповне моћи и осеке страних инвестиција. Пре неколико дана Ердоган је, суочен са реалношћу да води Турску ка аргентинском сценарију, вратио овлашћења експертима за економска питања у централној банци и надлежним људима у министарству економије и финансија.

Од увођења ванредног стања, и почетка самовоље Ердогановог режима, Турску су напустили готово сви велики страни инвеститори, а трошкови ратничко-пропагандне агенде су у сталном порасту. Међутим, популарност Ердогана још увек није пољуљана. Некадашњи економски раст и побољшање услова живота који су донели велику популарност турском председнику замењени су мржњом према Kурдима, Европи, Фетулаху Гулену и масонско-јеврејском лобију који ради против Анкаре. Једноставно, турски лидер је открио да је проналажење противника једнако добро погонско гориво као и економски напредак.

Ердоганова машинерија је толико пустила пипке у све структуре државног апарата и у медије – практично сва гласила, од штампе до телевизије, под директном су или индиректном контролом турског председника – да ниједан други резултат на изборима осим победе Ердогана није могућ. Наравно, за Ердоганову сујету би било врло важно да се то догоди у првом кругу, али најозбиљнији противник, кандидат републиканаца (ЦХП) Мухарем Инџе, објективно, нема никаквих шанси у другом кругу да стигне до мегаломанске палате у Анкари.

Непријатна изненађења за турског лидера би могла да стигну у гласачким кутијама за парламент. Ту постоје шансе да остане без апсолутне већине. По новом закону изборни праг од 10 одсто важи и за коалиције, што значи да ће више странака моћи да уђе у парламент и самим тим ће бити мање дисперзије гласова у корист победничке. Међутим, овлашћења председника, предвиђена уставном реформом, толико су велика да Ердогану парламент који није под потпуном контролом неће много кварити сан.

 

недељник

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*