Šta Hilari želi da sakrije?

0

U izjavi za britansku televizijsku kuću ITV Džulijan Asanž, osnivač Vikiliksa, naveo je da je sajt obezbedio dovoljno dokaza za FBI da optuži Klintonovu. Nakon što je Stejt department objavio mejlove Hilari Klinton, Vikiliks je pretražio arhivu od više od 50.000 stranica dokumenata koji obuhvataju prepisku Klintonove, kao državnog sekretara SAD, u periodu od 2010. do 2014. godine. Vikiliks je objavio arhivu od 1.258 mejlova Klintonove u vezi sa ratom u Iraku, objavio je vašingtonski politički list Hil.

Zašto je Hilari Klinton, iako državni sekretar, koristila privatni mejl za komunikaciju sa američkim ambasadama? Posebno važno pitanje glasi: zašto je koristeći privatni mejl komunicirala sa ambasadom u Tripoliju i konzulatom u Bengaziju?

Zato što je nešto moralo biti sakriveno od dela Obamine administracije koja ranije nije bila u sastavu administracije Bila Klintona, a to su crne, odnosno prljave operacije koje je lično vodila Hilari Klinton u saradnji sa američkim tajnim službama.

Mejlovi preko privatnog servera ukazuju na postojanje paralelne strukture u američkoj administraciji, koja je aktivnosti vodila iza leđa neodlučnog predsednika Obame, a odnose se na operacije kojima se pripremao napad na Libiju. Šef američke vojne obaveštajne službe (DIA), general Majkl Flin, dao je ostavku na svoj položaj, ne zato što nije bio saglasan sa vođenjem pomenutih operacija, već što nije mogao prihvatiti seriju nepotrebnih atentata i ubistava.

Sadržaj privatnih mejlova Klintonove dovoljan su dokaz da je tužilaštvo optuži za zaveru i vođenje operacija bez znanja Kongresa i spoljnopolitičkog odbora Senata.

Ako bi se stvari isterale do kraja, Klintonova bi mogla biti optužena za udruženi zločinački poduhvat, i rušenje legitimnih vlada, što je činila bez saglasnosti i dozvole američkog Kongresa.

Međutim, stvari se odvijaju drugačije.

Američki Federalni istražni biro (FBI) neće preporučiti podizanje optužnice protiv kandidatkinje demokrata na predsedničkim izborima Hilari Klinton zbog upotrebe privatnog mejl naloga dok je bila državni sekretar, izjavio je direktor FBI Džejms Komi. Iako je preporukom FBI prestala opasnost od krivičnog gonjenja Klintonove, republikanski kandidat Donald Tramp neće odustati od potenciranja afere sa mejlovima tokom dalje predizborne kampanje, navodi agencija AP. Američki državni tužilac, Loreta Linč, rekla je u petak (01.07.2016. godine) da će prihvatiti sve preporuke FBI, pošto se na aerodromu u Finiksu sastala sa suprugom Klintonove, bivšim predsednikom Bilom Klintonom, dodavši da je „svesna“ da se zbog toga dovodi u pitanje neutralnost istrage.

FBI je dao krajnje prozirno i neprofesionalno obrazloženje koje za cilj ima davanje podrške, ne toliko Klintonovoj, koliko onima koji stoje iza nje. Obrazloženje deluje pravno destruktivno na američko pravosuđe, jer je ključna rečenica koju je izgovorio Džejms Komi, da Klintonova i njeni saradnici nisu imali nameru da naruše pitanje bezbednosti, formulisana kao zvaničan stav. Znači, ni FBI ni pravosuđe više ništa ne nameravaju da učine povodom ove afere. Ali, priča o mejlovima ima za cilj da pažnju javnosti odvuče sa jedne, po Hilari Klinton veoma nezgodne teme, a to je sudbina Džeja Kristofera Stivensa, koji je poginuo u napadu na američki konzulat u Bengaziju 2012. godine, zajedno sa trojicom saradnika i dvojicom američkih vojnika koji su bili u funkciji obezbeđenja.

Stivens je bio sve više, nego ono što je označavala njegova zvanična funkcija –američki ambasador u Libiji. Koordinisao je sa novcem i pošiljkama oružja milionske vrednosti u cilju formiranja jedinica koje su potom prebačene u Siriju radi rušenja Bašara el Asada. Mašinerija koja je stajala iza operacija, u koje je duboko involvirano Ministarstvo spoljnih poslova SAD, nije bila zadovoljna operativnošću Klintonove i njenog saradnika, ambasadora Stivensa. Primedbe su bile u izboru partnera u vidu Mučeničkih brigada, koje su brinule za sigurnost američkih interesa u Libiji. Ta grupacija je na zahtev Klintonove od Stejt departmenta angažovana skoro zvanično. Mučeničke brigade ideološki pripadaju Muslimanskom bratstvu, a Klintonova je imala priliku da upozna ideologe iz reda Muslimanskog bratstva kao predavače na islamskim univerzitetima u Egiptu i Kataru, te ne iznenađuje njen izbor, odnosno prisustvo Mučeničkih brigada u Bengaziju, i Libiji uopšte. Predavače koje je upoznala preporučila je pojedinim think-tank organizacijama u SAD, što je u vreme svog predsedničkog mandata odobrio Bil Klinton, koji i danas lobira za njih. Ako bi se pratio trag novca, ustanovilo bi se da veliki deo sadašnje kampanje Klintonove plaćaju malo poznati donatori, kompanije iz SAD sa zavidnim udelom arapskog kapitala.

Stivens je više bio diler oružja nego diplomata, a najviše je bio angažovan kao supervizor za Arapsko proleće, sa posebnim zadacima za Siriju, koja je i danas ključ svih američkih operacija na putu za Kavkaz i centralnu Aziju. Do Bele kuće su procurele informacije da ekipa u Bengaziju ne obaveštava predsednika Obamu o svemu što radi, što je postalo opasno, jer su samovoljno pripremali operacije i revolucije u Iranu, a da o tome Obamino neposredno okruženje uopšte nije konsultovano. Lako je bilo zaključiti da iza toga stoji Klintonova jer je poznata njena mržnja prema šiitima, posebno prema Iranu. Uostalom, već je nekoliko puta nagovestila da namerava neposredno nakon predsedničke inauguracije da napadne Iran, što bi „nevaljala dama“, kako ju je nazvao predsednik Putin, verovatno i uradila.

Ambasador Stivens je angažovao i američke dilere oružja, koji su izvezli oružje u vrednosti od nekoliko stotina miliona dolara u Libiju (Bengazi), i Katar, koji je kontigente oružja samo preusmerio prema Turskoj, koja ih je dalje prebacila pobunjenicima u Siriju. Nedoumice vezane za pogibiju ambasadora Stivensa produbio je senator Grejam Lindzi izjavom datom 2013. godine, da se napad na konzulat u Bengaziju dogodio zbog Stivensonovih napora da preostalo Gadafijevo naoružanje, uključujući i protivavionske ručne lansere, ne padne u ruke libijskih milicija, te se stoga zadesio u Bengaziju, gde je poginuo. Ovo zvuči malo verovatno jer su neposredno uoči pada Gadafija specijalne jedinice SAD, Francuske i Britanije, od potkupljenih generala libijske vojske već izuzele osetljivo oružje, koje bi bilo opasno po Zapad u slučaju da padne u ruke terorista koji nisu pod američkom kontrolom. Tada je bila prisutna i dilema da li rakete SA-7 uopšte treba slati pobunjenicima u Siriji, ali su naknadno prebačene preko Turske. Izbilo je na videlo da takve projektile danas poseduje Front al Nusra.

Celo vreme Stivens je koordinisao sa libijskim Prelaznim nacionalnim većem, a u ime Vašingtona za nadzor nad sofisticiranim oružjem zadužen je bio ekspert iz MANPADS Task Force, Mark Adams, te pomoćnik državnog sekretara za vojna pitanja Andrej Šapiro. To ukazuje koliko je Vašingtonu bilo stalo da stavi pod kontrolu sofisticirano naoružanje, hemijsko oružje i prljavi uranijum.

Direktan upliv Klintonove u dešavanja u Bengaziju danas niko ne osporava, ali se ne zna ko je iz Stejt departmenta angažovao Mučeničke brigade da štite Stivensa i konzulat sa specijalnim bunkerom, a ne mnogo pouzdaniju Al Kaidu. Da li je vreme da se postavi pitanje odgovornosti Hilari Klinton za smrt ambasadora Stivensa? I zašto je on i kako ubijen?

Po zvaničnoj verziji Stivens je preminuo od gušenja dimom. Po istoj verziji, kada je prebačen u urgentni centar, lekari nisu znali da se radi o američkom ambasadoru. Zvanično, konzulat je granatiran sa susedne farme, a napalo ga je 3000 egipatskih „navijača“ koji su protestvovali zbog filma „Nevinost muslimana“, kojim se vređa Prorok. A šta se zaista dogodilo?

Obezbeđenje konzulata je dovelo i pustilo ubice, i pokazalo gde se krije ambasador Stivens. Sledi iživljavanje nad njim, a nakon što su telo vukli ulicom, Stivens je završio kao Gadafi. Sličnost te dve smrti je frapantna. Smrt ambasadora Stivensa imala je potpis istog ubice i istog naredbodavca. Telo je pronađeno nakon 12 časova. Iako je Stivens slao signal za pomoć, nijedna od specijalnih jedinica, koje su signal morale registrovati, nije reagovala, niti je iko poslao helikopter da puca na napadače. Prepoznatljivo američko brisanje tragova.

Aleksandar Tihonov/Fond strateške kulture

POSTAVI ODGOVOR

*