Ратко Дмитровић: Шта је прече?

За одустајање од кандидатуре Николић од Вучића тражи све полуге власти. Политика почива на реалностима, ово није реално и зато је одбачено

0

Реалност је основна поставка сваке политике, посебно оне коју бележимо као успешну. Онај ко то игнорише, на било који начин, кад-тад се сусреће са негативним последицама. Те последице могу да имају узак домет, персонални, али богами и много шири, све до државе и народа. Срби ово, искуствено, знају боље од других, али им то сазнање, без изузетка, долази накнадно, кад више ништа осим кајања не може да се примени.

Већ неколико дана Србију тресе развој догађаја који се, шта год ко причао, у широј јавности није очекивао; Српска напредна странка заузела је став да њихов председнички кандидат буде Александар Вучић, што није велико изненађење, али је зато као шок бомба на многе деловала информација да ће Томислав Николић такође на изборе, по другуи мандат, упркос томе што нема подршку СНС. Како је до тога дошло?

На овим странама „Новости“ можете да прочитате захтеве које је Николић испоставио Вучићу у замену за одустајање од кандидатуре. Шта је хтео да каже? У најкраћем; Вучићу, предај ми све полуге власти а ти иди у протоколарне оквире Андрићевог венца. Вучић је одбио понуду. Реално, ко би је прихватио? Постоји ли такав у српској или било чијој политици?

Овде се не ради о симпатијама и омрази, поштовању и ниподаштавању, заслугама и захвалности… Не, у питању је затварање оба ока пред реалношћу. Не можете од некога да тражите оно што није реално да добијете, посебно не у политици. Политика је вештина могућег. Ово што Николић тражи од Вучића није могуће. Ако постоји непристојна понуда или понуда која не може да се одбије, онда постоји непристојан захтев или захтев који не може да се прихвати. Такав је Николићев. Он то зна, али ми још не знамо због чега је исти бацио на Вучићев сто.

За све ово време кроз сеновите маргине наше стварности промичу догађаји од изузетне важности за Србију, а о њима не расправљамо, многи медији нису их ни регистровали. На пример; председник САД Доналд Трамп (Трампе Србине, Трамп и Путин враћају Србима Косово, Трамп за самосталност РС… сећате ли се ових и сличних будалаштина) лично је честитао Хашиму Тачију дан независности Косова. Министри одбране Хрватске и Албаније, Дамир Крстичевић и Мими Кодели, упутили су заједничко писмо генералном секретару НАТО Јенсу Столтенбергу, у којем скрећу пажњу на „националистичку реторику српских званичника“. Крајње непријатељски чин.

И ово је реалност, сурова, на коју не можемо да утичемо. На ону око кандидовања за место председника – можемо. Ако нам је толико стало до мајчице Србије, као што понављамо да јесте, хајде да то и покажемо. Ваљда је сваком државнику, држава изнад њега самог.

Ратко ДМИТРОВИЋ, Вечерње Новости

ПОСТАВИ ОДГОВОР


*