Шта могу, а шта не могу да договоре Путин и Трамп

0

Историјски сусрет руског и америчког председника Владимира Путина и Доналда Трампа 16. јула у Хелсинкију многи виде као шансу за отопљавање односа између двеју велесила.

Случајно или намерно, за место састанка избор је пао на престоницу Финске, где су се 1975. године састали тадашњи лидери СССР-а и САД Леонид Брежњев и Џералд Форд, како би „релаксирали“ односе током Хладног рата, а такође и Михаил Горбачов и Роналд Реган 1990. године.

Састанак са Путином, чије је одржавање ииницирао Трамп у марту честитком на реизбору, довео је до нервозе у главним европским престоницима, које страхују да би сусрет двају лидера могао да доведе до слабљења НАТО-а и антируских санкција.

Списак питања и проблема које шефови држава треба да реше је велик. Очекује се да ће бити речи о стратешкој стабилности, борби против тероризма, поправљању билатералних односа, економској сарадњи и актуелним међународним питањима као што су ситуација у Сирији, Украјини, на Корејском полуострву и питање Ирана.

„Тајни договор“ о Сирији

Могућности. Амерички медији јављају да је Трамп спреман на договор са Путином о извођењу америчких трупа из Сирије.

Након што је западна коалиција на челу са САД у априлу извршила ракетне нападе на позиције сиријске војске, оптужујући председника Башара Асада да користи хемијско оружје, Трамп је изјавио да ће што је могуће пре повући војску из Сирије. Тада је рекао да би земље региона требало да преузму одговорност о његовој судбини.

Неколико дана уочи посете саветника америчког председника за националну безбедност Џона Болтона Москви, сиријске владине снаге су, уз подршку руске авијације, започеле велику офанзиву на југу те земље, а америчка амбасада у Јордану је саопштила да побуњеници, против којих се бори Асадова војска, не треба да очекују подршку Америке. То је подгрејало приче да је Трампова администрација спремна да учини уступке Русији.

Проблеми. Недостатак јасне стратегије председника САД у Сирији није новина, али упркос томе америчка администрација никад није излазила у сусрет Москви по сиријском питању. Нејасно је зашто би сада амерички председник направио такав корак.

Украјинско питање

Могућности. Сенатор-републиканац Роб Портман страхује да би Путин могао да предложи Трампу некакав договор по питању Крима и Донбаса „иза леђа“ Кијеву, али није прецизирао каква би та понуда могла да буде.

Проблеми. Вашингтон не само да није ослабио притиске на Москву због украјинског сукоба, него је чак почео да испоручује Кијеву смртоносно оружје. То не даје никакве наде, нити наговештава да би Америка могла да учини некакве уступке Русији.

Помоћник државног секретара САД Вес Мичел је саопштио да Бела кућа није променила позицију по питању санкција — од Москве се тражи да изведе војску из Донбаса (иако Русија негира да се њена војска налази у Донбасу) и започне преговоре о Криму. Поред тога, остаје и питање наводне улоге Русије у обарању малезијског „боинга“ над Украјином.

Руски експерти оцењују да „амерички председник може колико год хоће да назива Крим руским, зато што тамо говоре руски“, али да суштина америчке политике да направи „санитарни кордон“ око Русије остаје иста.

Јаз са Европом

Могућности. Све је дубљи јаз између САД и њених европских савезника. У последње време, „севају варнице“ између Трампа и неких европских лидера, а посебно између америчког председника и немачке канцеларке. Највише се спори око економских питања.

Трамп се жестоко обрушио на лидере ЕУ на јунском Самиту Г7 у Канади, рекавши им да не може дозволити да се САД третирају као „касица прасица“. Он је у бесном тону навео да су САД „биле искориштаване деценијама и деценијама“ од остатка света и да то више неће дозволити.

Да би заштитио америчке компаније од непоштених трговинских партнера Трамп је покренуо и трговински рат против ЕУ, увођењем тарифа на низ европских производа.

С друге стране, ни Путин није обновио односе са европским лидерима након 2014. године, иако са њима одржава контакте. Противници Макрона и Меркелове се залажу за ублажавање санкција против Русије, а такође Москва одржава и блиске односе са немачким пословним круговима, који би могли да појачају притиске на званични Берлин.

Проблеми. Јачање америчких санкција Москви погодило је не само Русију, него и немачке компаније које учествују у заједничким енергетским пројектима, пре свега у пројекту „Северни ток-2″. Међутим, санкције у потпуности одговарају протекционистичкој политици америчких власти и мало је вероватно да ће их ускоро укинути.

Санкциона политикa

Могућности. Очекује се да ће на састанку Трампа и Путина бити покренута тема антируских санкција и не искључује се могућност да би Москва могла да добије некакве гаранције да неће бити увођења нових ограничења.

Проблеми. Трампу су прилично „везане руке“, пошто је Конгрес ограничио могућности председника да самостално решава питања која се тичу санкција. То остаје узрок напетости у односима САД и Русије. Када је прошле године Трамп потписао закон о новим санкцијама, руски премијер је оценио да су тиме пропале наде да се побољшају односи Русије са новом америчком администрацијом. Он је навео да је Трампова администрација показала пуну немоћ предавши на најпонизнији начин извршну власт Конгресу, што мења распоред снага у политичким круговима САД. За годину дана се ситуација није променила. Штавише, нове, априлске санкције је иницирала извршна власт.

Неки западни експерти верују да би Трамп могао да затражи омекшавање санкција, ако се на то одлуче земље ЕУ. То би, како сматрају, било реално у случају да Европи „порасте утицај правих Путинових пријатеља“.

Путин као победник

Могућности. Амерички аналитичари тврде да је готово главни циљ састанка оба председника — њихов имиџ. За Трампа је то прилика да се покаже као вешт преговарач са „лошим момцима“, с обзиром да се недавно у Сингапуру састао и са северокорејским лидером Ким Џонг Уном. За Путина је то још једна прилика да покаже се он не убраја у изроде.

За Трампа, који се нашао на удару критика, због трговинског рата и антиимигрантске политике, прављење нове репутације је посебно важно. Због тога се у САД очекују да ће на разговорима са Путином он учинити нешто „спектакуларно“, али не превише оптерећујуће за Америку.

Једна од могућих опција је укључивање Русије у решавање севернокорејског питања. Могуће је и да ће саопштити да Америка неће учествовати у вежбама НАТО-а у источној Европи у замену за обећање Русије да не спроводи војне маневре на својим западним границама или у Белорусији.

На крају, Русија би могла да буде изузета и када је реч о новим тарифама за челик и алуминијум, као што је раније учињено за Јужну Кореју, Аустралију, Бразил и друге земље.

Проблеми. Нове тарифе на челик и алуминијум Трамп је уводио ради „националне безбедности“. Међутим, имајући у виду односе са Русијом свака олакшица би довела до великог скандала.

С друге стране, неучествовање у НАТО маневрима се не би допало источноевропским земљама. Остаје само учешће Русије у регулисању севернокорејског питања.

Амерички експерти страхују да ће састанак руског и америчког председника бити завршен победом Путина, који је „боље припремљен“ за преговоре.

спутник

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*