Шта се крије иза громогласног ћутања о власнику „Политике“

0

УНС је тражио да нам Влада Србије и Комисија за заштиту конкуренције помогну и кажу: шта се сада дешава, чија је „Политика“, да ли се „Политика“ враћа — на неки волшебан начин — у окриље „Политике А. Д“, да ли је тај део на неки начин сад власништво руске државе…

Чак и у овој улози, само председнице УНС-а, а не више уреднице „Политике“, осећам велику фрустрацију зато што ствар уместо да постаје јаснија, све је замршенија, каже за „Спутњик“ Љиљана Смајловић, председница Удружења новинара Србије и дојучерашња уредница „Политике“. Повод за овај мини-вју јесте информација коју је „Спутњик“ објавио пре два дана и према којој је предузеће „Ист медија груп“, које је власник 50 одсто акција „Политике“, угашено на основу закона Руске Федерације.

Смајловићева додаје како је почела да мисли да се можда намерно држи ситуација таква да нико не може да је разуме и да то одбија и покушаје људи да схвате о чему. „Данас сам читала у дневнику ’Данас‘ како извори блиски господину Богићевићу тврде да то ништа није истина, да је његова фирма само у мировању. Знате, пре четири године је господин Богићевић, који је отворио ту параван фирму да би сакрио отиске прстију код куповине ’Политике‘, лагао да никакве везе нема са ’Ист медија груп‘, да нема никакве везе нема са трговином ’Политиком‘. У међувремену је пет пута променио причу, а сада кад та група више не постоји, он каже да је све у најбољем реду, и да је он власник ’Политике‘“, сведочи Смајловић. Питам се, категорична је Смајловићева, можда је све то спиновање, све те информације које не умемо да растумачимо, део намера да заправо останемо у томе, да ето, то је несавладиво, неодгонетљиво, ми то не знамо, и не можемо да знамо и да одустанемо.

Кад кажете да је то део намере, чије намере?

— Е, па, то је оно што се и ја питам. Ипак су нама Влада Србије и Комисија за заштиту конкуренције адресе. Дакле, Удружење новинара Србије је тражило да нам помогну Влада Србије и Комисија за заштиту конкуренције, која је забранила трговину акцијама „Политике“, да нам кажу: шта се сада дешава, чија је „Политика“, да ли се „Политика“ враћа, на неки волшебан начин, у окриље „Политике А. Д.“, да ли је тај део на неки начин сада власништво руске државе… Ја то заиста не знам, али видим да нико не жели да пружи никакав одговор. Ако људи који би морали да имају одговоре неће да пруже те одговоре, ја морам да закључим да они желе да ја то не знам и даље. Или желе да мени постане досадно да то питам.

Мислите Вама као председнику Удружења новинара Србије?

— Да, али ја сам и читалац „Политике“, ја сам неко ко се дружи са „Политиком“ читав живот. Можда је мени више стало до „Политике“ него просечном читаоцу, али треба имати на уму да је „Политика“ важна српска национална установа. Да би све што је у вези са „Политиком“ морало да се ради савршено јавно и транспарентно управо зато што је она делом у власништву државе. Значи „Политика“ је наша, грађана Србије. Она је важна установа, не може са њом овако да се поступа. О њој се мора све знати, и да ја нисам председница УНС-а и да ја нисам била главна уредница „Политике“.

Самим тим што смо грађани Србије ми имамо право да знамо шта се дешава са „Политиком“. И шта неко намерава са „Политиком“. А мој инстинкт је да је за нас који волимо „Политику“ боље да је све што се ради са „Политиком“, да се ради јавно. И највише се плашимо, ја могу то да вам кажем и у име новинара „Политике“, тих неких закулисних радњи, а нико неће да нам каже шта се дешава, ко је купио, ко је продао. Била сам главни уредник „Политике“ кад је „Курир“ најавио да је купио и да покушава да купи. Тад исто нисмо могли да утврдимо шта је тачно. Али смо се борили, и зато је важно да се та питања постављају. Можда ћемо нешто сазнати ако будемо упорни.

Шта планира УНС?

— Ми имамо једну иницијативу око „Политике“ коју ћемо да покренемо. Кажем као да неко жели да ми ништа знамо, али се заправо жарко надам да то није тачно и да ћемо ми добити одговоре. Да ће јавност добити одговоре.

Спутњик

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*