Šta se krije iza promena Putinovih saradnika?

0

Ruski predsednik Vladimir Putin imenovao je novog šefa svoje administracije- Antona Vajna, smenivši dugogodišnjeg saradnika iskusnog političara Sergeja Ivanova.

Analitičari ovakav potez ruskog šefa države objašnjavaju potrebom za promenama, novim, odnosno mlađim i stručnijim kadrom, piše „Sputnjik“.

Ivanov je stari Putinov saradnik. Na mestu šefa administracije Kremlja se nalazio od decembra 2011. godine, a sada će obavljati funkciju specijalnog izaslanika za pitanja ekologije, zaštite prirodnih dobara, kao i transporta. Bio je sekretar Saveta bezbednosti Rusije, ministar odbrane, potpredsednik ruske vlade i na kraju rukovodilac predsedničke administracije.

Prema rečima ruskog predsednika, Ivanov je sam tražio da bude premešten na drugi posao i predložio je za svog naslednika Antona Vajna, koji je ranije vršio dužnost njegovog zamenika. Putin je istakao i da razume Ivanovljevu želju da krene dalje, istakavši da mu je on, i pre nego što mu je poverena ta funkcija, tražio da se na tom mestu ne zadržava duže od četiri godine, ali da je na kraju ostao četiri godine i osam meseci.

„Uspešno smo sarađivali dugi niz godina. Zadovoljan sam načinom na koji ste sprovodili zadatke koji su vam povereni“, obratio se Putin Ivanovu tokom sastanka na kojem je prisustvovao i novimenovani šef administracije Anton Vajno.

Podsećamo, Putin je promenio i članove Saveta federacije. U njega su ušli Vajno, Sergej Menjajlo i Nikolaj Cukanov.

Menjajlo je stalni predstavnik predsednika u Sibirskom federalnom okrugu, a Cukanov u Severozapadnom federalnom okrugu, dok je Vajno u Savet federacije ušao kao šef administracije Kremlja.

Komentarišući reorganizaciju i pozadinu smene Sergeja Ivanova, ruski list „Svobodnaja presa“ primećuje da se o novom šefu administracije ne zna baš mnogo.

Vajno je rođen 1972. godine. Diplomirao je na Moskovskom državnom institutu za međunarodne odnose, a radio je u ruskoj ambasadi u Japanu. Od 2003. godine, njegova karijera usko je povezano sa državnim organima. Njegov otac je bio potpredsednik ruske Privredne komore.

List navodi i da je Vajno iz Ministarstva spoljnih poslova 2004. godine prešao u predsednički protokol. Godine 2008. postaje šef protokola Vlade, a zatim postaje zamenik šefa administracije Kremlja.

Dakle, šta se krije iza reorganizacije administracije Kremlja?

Politički analitičar Jevgenij Minčenko smatra da je postavljanje Vajna za šefa administracije deo napora ruskog predsednika da državni aparat obogati tehnokratama.

Prema njegovim rečima, „nova krv“ u administraciji više će biti povezana sa predsednikom, a manje će imati veze sa starim kadrovima. Kako kaže, ono što će biti najvažnije jeste efikasnost njihovog rada, pre nego lojalnost jednoj ili drugoj grupi.

Minčenko sugeriše i da je reorganizacija deo prirodnog procesa zamene starih kadrova novim.

S druge strane, šef moskovske organizacije trusta mozgova Konstantin Kalačev kaže da je Vajno predstavnik nove generacije ruskih zvaničnika sa velikim iskustvom, čija karijera izaziva poštovanje.

U jednom trenutku, podseća Kalačev, Ivanov je viđen kao mogući Putinov naslednik, kao i aktuelni premijer Dmitrij Medvedev.

„Ivanov je čovek stare škole, jake volje i dobar organizator i na mestu šefa predsedničke administracije se pokazao kao efikasan radnik, ali su izgleda potrebne promene — novi ljudi. To znači da ćemo ubuduće videti nov pristup rešavanju mnogih pitanja.

„Nova generacija znači nov stil rada. Vajno ne dolazi iz službe bezbednosti. On je diplomirao na Moskovskom državnom institutu za međunarodne odnose i ima više diplomatskih veština i sposobnosti“, ističe Kalačev.

Na kraju krajeva, dodaje on, promena u vrhu predsedničke administracije pokazuje da se sistem državne uprave razvija, kadrovi menjaju, a da je mladim ljudima omogućeno da se oprobaju u novim ulogama.

„Mi sada samo možemo da nagađamo šta će se dalje dešavati, i da li su nova imenovanja povezana sa predstojećim izborima. Nedavno su svi govorili da se Putinova kadrovska politika može predvideti, ali se ispostavilo da predsednik zna kako sve da iznenadi“, ističe Kalačev.

Politički analitičar Aleksej Makarkhin smatra da je ova odluka doneta zbog potrebe za smenom generacija Putinovog užeg kruga ljudi.

On podseća da su u prethodnom periodu na nove funkcije prebačeni nekadašnji šef Ruskih železnica Vladimir Jakunjin i direktor ruske Federalne službe za borbu protiv trgovine narkoticima Viktor Ivanov.

„Putin jednostavno ne želi gerontokratiju oko sebe, kao što je bio slučaj u doba Brežnjevljeva. Sećamo se koliko spekulacija je bilo oko toga što Putin ne menja kadar oko sebe. Izgleda da se iskustvo iz Brežnjevljevog doba smatra nesrećnim. Na kraju krajeva, Putin je živeo u to doba i dobro se seća do čega može dovesti politika ne menjanja kadrova“, ističe Makarkhin.

Kako kaže, Putin kadrovske promene vrši prilično odlučno — stare kadrove menja novim, ali opet iz svog najbližeg okruženja, ljudima kojima može da veruje.

„Vajno je, kao što je poznato, dugo radio u državnim organima, imao je ključnu ulogu u predsedničkoj administraciji. Uvek je bio u blizini“, podseća stručnjak.

Bilo kako bilo, Makarkin zaključuje da je malo verovatno da će se menjati sama politika Kremlja. U pitanju su, kako kaže, tehničke promene, dok će suština politike ostati ista.

B92

POSTAVI ODGOVOR

*