Šta se sve u Srbiji NELEGALNO preuzima, krivotvori i falsifikuje

0

Nelegalno preuzimanje sadržaja sa interneta (softverska piraterija) je najčešći oblik kršenja prava intelektualne svojine u Srbiji, dok se od proizvoda najviše krivotvore građevinski materijal, odeća, lekovi i pomoćna lekovita sredstva, rekao je danas vršilac dužnosti direktora Zavoda za intelektualnu svojinu Vladimir Marić.

On je na skupu povodom Svetskog dana zaštite intelektualne svojine istakao da je u industriji intelektualne svojine u Evropskoj uniji zaposleno 60 miliona radnika, a u povezanim oblastima još 22,2 miliona ljudi, što, kako je rekao „jasno govori koliko je bitna borba protiv piraterije“.

– Važno je poštovati i zaštiti rad naučnika i umetnika, i treba podizati svest građana o tome koliko krivotvorenje i piraterija nanose štete ekonomskom i kulturnom razvoju zemlje – rekao je Marić.

Dodao je da su zakoni iz oblasti intelektualne svojine pripremljeni za usvajanje da bi se što pre uskladili sa evropskim, i da očekuje da Poglavlje 7 u pregovorima Srbije sa EU, koje se odnosi na tu oblast, bude otvoreno u junu ove godine.

Srbija brzo napreduje u pogledu zaštite prava intelektalne svojine, a 4,6 odsto BDP-a čini dohodak iz ovog sektora, što je više od sektora rudarstva ili energetike, rekao je danas američki ambasador Kajl Skat na skupu u Američkoj privrednoj komori povodom Svetskog dana zaštite intelektualne svojine.

Kako je kazao, smanjenjem piraterije u našoj zemlji za, na primer, jedan odsto otvorila bi se mogućnost za zapošljavanje 1.200 novih radnih mesta.

– Garancija prava na intelektualnu svojinu od izuzetnog je značaja za dalji ekonomski razvoj, jer jedino poštovanjem i stvaranjem efikasnog pravnog okvira kojim će se ono štititi nastaje prostor za nove tehnološke inovacije, koje osim ekonomskog benefita nesumnjivo imaju pozitivan uticaj na svakodnevni život građana – rekao je Skat.

On je kazao da je krađa intelektualne svojine pljačka, a ne, kako je rekao, veština.

Govoreći o stanju u Srbiji i Americi on je kazao: „U Americi je intelektualna svojina najvrednija imovina, a svaki peti stanovnik u Americi izdržava svoje porodice zbog onoga što štiti sektor intelektualne svojine. Srbija je na dobrom putu i brzo napreduje u ovoj oblasti, a 4,6 odsto BDP Srbije je direktan proizvod primene Zakona o zaštiti intelektualne svojine, što je znatno više nego što ostvaruju sektori energetike ili rudarstva“.

Popović: Neracionalno trošenje sredstava za nauku

Državni sekretar u Ministarstvu prosvete, profesor dr Vladimir Popović, naglasio je na skupu, da pored prednosti Srbije u geopolitičkom smislu i dobrih ekonomskih pokazatelja u proteklom periodu, da je očuvana i naučna zajednica.

– Sredstva koja su izdvojena za nauku od 0,88 PDP svakako nisu dovoljna, ali je često problem što se ona neracionalno troše. U proteklom periodu nije postojala trajna politička opredeljenost ka inovacijama,a izdvajanja za inovacije koje se svakako štite patentima, je takođe na niskom nivou – kaže on i dodaje da Srbija ima jako mali broj patenata, svega 33 protekle godine, dok je sa druge strane broj naučnih radova ogroman.

Kao najvažniji rezultati postignuti u ovoj oblasti istaknuti su zaokruživanje regulatornog okvira putem usvajanja i primena Zakona o posebnim ovlašćenjima radi zaštite prava intelektualne svojine, napredak u kontroli legalnosti softvera, kao i specijalizacija istražnih organa i sudova radi efikasnije zaštite.

Pomoćnik načelnika Sektora za analitiku u MUP-u, Slaviša Đukanović rekao je da je u proteklih pet godina otkriveno 650 slučajeva kršenja prava intelektualne svojine, a od tog broja, trećina prošle godine. Kako je istakao, jedan od prioriteta u narednom periodu je i nastavak akcije zaštite dece koja koriste internet jer su predmet čestih zloupotreba.

 

 

Tanjug

POSTAVI ODGOVOR

*