Шта се заправо десило: 9. јануар за Србе светиња, за Бошњаке дан ужаса!

0

Од Дејтона готово да није било политичког питања које је толико узбуркало БиХ као предстојећи референдум у Републици Српској. Шта Србима у РС значи 9. јануар, дан РС, а зашто смета Бошњацима, Американцима и Европској унији?

Референдум је у РС заказан за 25. септембар, а грађани би требало да одговоре на питање да ли подржавају да се 9. јануар обележава и слави као Дан Републике. Српски политички врх на челу са Александром Вучићем и Томиславом Николићем није га подржао.

Шта се уопште догодило 9. јануара?

За одговор на то питање морамо да се вратимо у суморне и крваве деведесете године. Kада су почели сукоби у СФРЈ и отцепљења Хрватске и Словеније, тадашњи представници Срба у Социјалистичкој Републици Босни и Херцеговини, на челу са Радованом Kараџићем, инсистирали су да БиХ остане у саставу СФР Југославије. Kако су октобра 1991. године били прегласани у парламенту БиХ, посланици Српске демократске странке су крајем те године формирали Скупштину српског народа БиХ.

Већ 9. јануара 1992. године Скупштина је на Палама усвојила Декларацију о проглашењу Републике српског народа БиХ (12. августа је усвојен садашњи назив – Република Српска) и установила да се тај дан убудуће обележава као Дан Републике. Од тада до данас, већ 24 године, 9. јануар се обележава као национални празник у РС. Али, и као верски: 9. јануар је слава Свети архиђакон Стефан и обележава се и као крсна слава Републике Српске.

Бошњачка перспектива

Мало је рећи да Бошњаци имају апсолутно супротно виђење наслеђа 9. јануара. За њих је то „почетак ужаса у БиХ и геноцида над Бошњацима у срцу Европе“, како наводи један од текстова у бошњачким медијима на ову тему. Kао доказ, појединци узимају цитат говора који је управо тог 9. јануара 1992. године на Палама одржала Биљана Плавшић, која је касније током деведестих била потпредседница и председница РС. После завршетка рата у БиХ она се, као хашки осуђеник, јавно покајала због свог учешћа у ратним злочинима, али је у каснијим изјавама релативизовала то покајање.

Спорни део њене изјаве од 9. јануара 1992. године гласи овако:

– Они који су тражили да Босна и Херцеговина буде међународно призната, морају знати да се држава, а поготово велика држава у којој се влада и над другим народима, не осваја за преговарачким столом. И најмање државе су у историји на сабљи створене.

Бошњаци тумаче овај део изјаве Биљане Плавшић као отворено одбацивање мирних преговора („не осваја за преговарачким столом“) и намеру да се иде на крвопролиће („на сабљи створене“) које је у БиХ уследило.

Ипак, логично питање је: зашто тек сада бошњачким политичарима оволико смета Дан РС, када се у РС обележава већ 24 године? Садик Ахметовић, посланик СДА у парламенту БиХ, каже да Бошњаци и Хрвати немају никакву идентификацију са 9. јануаром, ни у верском смислу, јер је тај датум православни празник.

– За Бошњаке није спорно да РС има дан који обележава, али то мора да буде у складу са Уставом БиХ и дан за који ће све три стране дати сагласност – објаснио је Ахметовић у изјави за „Данас“.

Проблеми око Дана РС почели су, заправо, пре три године када је Бакир Изетбеговић, члан Председништва БиХ, поднео Уставном суду БиХ захтев за оцену уставности Закона о празницима Републике Српске, којим се као званични празник утврђује 9. јануар. Уставни суд је затражио мишљење од Венецијанске комисије, саветодавног тела Савета Европе, која је закључила да је обележавање 9. јануара „чиста дискриминација према осталим народима“.

„То је увреда за друге народе. Али сви грађани РС морају да славе тај дан. Таква пракса није у складу са основним вредностима и постулатима“, пише у закључку Венецијанске комисије.

Уставни суд је потом оценио као неуставан део Закона о празницима РС којим се утврђује 9. јануар као Дан Републике, а затим наложио скупштини српског ентитета да га промени. Ту одлуку су одбацили председник РС Милорад Додик и Народна скупштина РС.

И, ево нас данас. Толико далеко од ужасних деведесетих, а заправо толико близу.
Блиц

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*