Šta Srbiju čeka u Poglavlju 23

0

Mukotrpan posao na otvaranju izuzetno važnih poglavlja 23 i 24 u pregovorima o pristupanju Srbije EU je završen, ali vremena za slavlje baš i nema mnogo, pošto Beogradu tek predstoji rudarski posao na ispunjavanju kriterijuma, s obzirom na to da će ona biti zatvorena tek na kraju celokupnog pregovaračkog procesa.

Mukotrpan posao na otvaranju izuzetno važnih poglavlja 23 i 24 u pregovorima o pristupanju Srbije EU je završen, ali vremena za slavlje baš i nema mnogo, pošto Beogradu tek predstoji rudarski posao na ispunjavanju kriterijuma, s obzirom na to da će ona biti zatvorena tek na kraju celokupnog pregovaračkog procesa.

Dosadašnje iskustvo EU kazuje da su poglavlja 23 i 24, koja se tiču pravosuđa i bezbednosti, najkompleksnija pregovaračka poglavlja u usklađivanju sa propisima koje zemlja-kandidat mora da usvoji na putu ka EU. Upravo zato je i doneto pravilo da ona budu otvorena prva, ili među prvima, i da ostanu otvorena tokom čitavog pregovaračkog procesa. Znači, sve do njegovog zatvaranja.

Poglavlja 23 i 24 su, u neku ruku nova, uvedena nakon petog i šestog talasa proširenja Evropske unije 2004. i 2007. godine. Prethodno je postojalo jedno poglavlje za oblast pravosuđa i unutrašnjih poslova, koje je u slučaju pristupnih pregovora sa Hrvatskom podeljeno na dva —Pravosuđe i osnovna prava (poglavlje 23) i Pravda, sloboda i bezbednost (poglavlje 24).

Šta Srbiju čeka u Poglavlju 23

Poglavlje 23 ima četiri osnovna dela — reformu pravosuđa, borbu protiv korupcije, osnovna prava i prava građana EU.

Da bi ispunila uslove iz ovog poglavlja, Srbija treba da sprovede brojne reforme i aktivnosti koje imaju direktan uticaj na svakodnevni život građana. Pre svega da ustanovi pouzdan pravosudni sistem u kome će građani moći da zaštite svoja prava i da u optimalnom roku dobiju konačne presude.

Reforma pravosuđa treba da omogući da ono postane nezavisno, nepristrasno, efikasno, odgovorno i profesionalno.

Borba protiv korupcije, osim institucionalnog okvira, podrazumeva i prevenciju i procesuiranje krivičnih dela korupcije.

Osnovna prava obuhvataju čitav spektar obezbeđivanja zaštite ljudskih i manjinskih prava. EU očekuje značajan napredak u sprečavanju svih oblika diskriminacije, zaštiti prava nacionalnih manjina, poboljšanju položaja Roma, prava LGBT populacije, ostvarivanju slobode medija, zaštite prava dece i žena, osoba sa invaliditetom…

Prava građana EU odnose se na regulisanje načina glasanja i kandidovanja za izbore za Evropski parlament, ali i za izbore na lokalnom nivou u okviru Evropske unije.

Poseban izazov je što materiju koja je obuhvaćena Poglavljem 23 reguliše veoma mali broj propisa na nivou Evropske unije jer je najvećim delom ostavljeno državama-članicama da na najbolji način urede ova pitanja i da kroz najbolju evropsku praksu poštuju standarde koji su temeljne vrednosti na kojima počiva Evropska unija.

Poglavlje 24 — saradnja već postoji

Kada je u pitanju Poglavlje 24 koje se tiče pravde, slobode i bezbednosti, za razliku od prethodnog, ne manjka propisa. Pravne tekovine u ovoj oblasti se veoma brzo razvijaju i, uz dodatne nadležnosti koje EU ima u ovim oblastima, nakon svake izmene osnivačkih ugovora, sve je veći broj propisa koji definišu zajedničke standarde.

Zahtevi iz pregovaračkog procesa kada je Poglavlje 24 u pitanju, podeljeni su na više oblasti: azil, migracije, viznu politiku, kontrolu granica i „Šengen“, borbu protiv organizovanog kriminala, zatim terorizma, trgovine ljudima, drogom, kao i na policijsku, pravosudnu i carinsku saradnju.

Oblasti je dosta, ali u dobrom delu njih Srbija već ima uspostavljen odgovarajući institucionalni okvir, ali i saradnju sa zemljama-članicama EU.

Uzimajući u obzir da je u centar pregovaračkog procesa u celini stavljena vladavina prava, Srbija će, kako navode u Kancelariji za evropske integracije, u sprovođenju reformi u poglavlju 23 i 24 morati da dostigne visok nivo ispunjenosti kriterijuma za koje će države članice smatrati da su u skladu sa standardima koji postoje u okviru EU.

Tek kada bude bio zatvoren pregovarački proces na ostala 33 poglavlja, biće okončan i na juče otvorena dva koja se tiču pravosuđa i bezbednosti. Koliko će trajati taj proces trenutno niko ne može ni da nagađa.

U Kancelariji za evrointegracije su izračunali da je Hrvatskoj, koja je juna 2006. godine otvorila prvo poglavlje, za ispunjavanje kriterijuma za zatvaranje pregovora trebalo oko godinu dana za jednostavnija poglavlja, a oko dve godine za većinu poglavlja. Imala je 104 kriterijuma za zatvaranje u 31 od 33 pregovaračka poglavlja. Oni su se uglavnom odnosili na efikasnu primenu pravnih tekovina, izgradnju administrativnih kapaciteta za sprovođenje, kao i na praćenje rezultata. Sprovođenje ugovornih obaveza bio je kao ključni preduslov. U EU je ušla 1. jula 2013.

Sputnjik

POSTAVI ODGOVOR

*