Шта то Сорош зна што други не знају, улаже милијарде где нико неће (ВИДЕО)

0

Џорџ Сорош, који је славу у финансијском свету стекао када се пре 25 година кладио на пад британске фунте, па ју је тако и оборио, сада се клади на пад америчке економије, то јест на пад главних индекса њујоршке берзе. У то је, како показују подаци америчких регулаторних тела, уложио 1,8 милијарди долара

Штавише, у своју је процену Сорош толико уверен да у њу наставља да улаже иако је ове године вец́ изгубио преко милијарду долара „шортујуц́и“ вредност берзе — прогнозирајуц́и дакле пад њене вредности — а она је ове године порасла за преко 10 процената.

Да ли је Сорош изгубио пословну способност или види нешто што други не виде? И шта о стању глобалне економије, овог неолибералног економског поретка у коме живимо, говори податак да је 10 најбогатијих појединаца у протеклих годину дана своје богатство увец́ало за преко 100 милијарди долара, док је истовремено лична задуженост Американаца досегла највец́и ниво у историји а њихови реални приходи стагнирају вец́ деценијама?

О тим су питањима у „Новом Спутњик поретку“ говорили економска новинарка Ружа Ц́ирковиц́ и адвокат и некадашњи директор Агенције за приватизацију Бранко Павловиц́.

„Kао што су још 2005. били најављени догађаји 2008, тако се и сада најављује пуцање ’балона‘ у америчкој економији“, наводи Ружа Ц́ирковиц́. „Овакве анализе појављују се у врло озбиљним европским економским медијима, упозорења чак постају све оштрија, а на неки начин их је потврдио и Међународни монетарни фонд. Из свега тога можемо да закључимо да Сорош није једини који прогнозира такав развој догађаја, кога нико не може да заустави, као што ништа није могло да заустави ни кризу 2008. године.“

Током предизборне кампање Доналд Трамп је непрестано упозоравао да је њујоршка берза „велики, надувани балон сапунице“, дакле да је њена вредност нереална и пренадувана и да ц́е балон да пукне. Међутим, од када је постао председник, а вредност берзе наставила да расте, управо у томе он проналази доказ успеха америчке економије с њим на челу. Kоји од два Трампа је ближи истини?

„Kао што раст вредности берзе нема везе с било чиме што је Трамп урадио, он нема везе ни са растом продуктивности и бруто друштвеног производа“, објашњава Бранко Павловиц́. „Сви водец́и индекси на берзама, и у Америци и у свету, доживели су невероватан, двоцифрени раст у протеклих годину дана. То је резултат огромне количине финансијских средстава које су претходно упумпане у систем, а које нису пласиране у реалну економију вец́ у финансијске спекулације на берзи које су и довеле до вештачког раста вредности акција.“

„Доц́и ц́е до озбиљног пуцања и америчке и других берзи“, уверен је Павловиц́, истичуц́и да нема парадокса у чињеници да се о краху берзе говори кад је берза на врхунцу. „Увек је тако. Људи желе да верују да је све у реду и да ц́е богац́ење бити настављено, али сви објективни показатељи говоре да су се цифре толико одмакле од реалности да је пуцање тог балона неминовно.“

Може ли, ипак, вредност берзе да настави да расте у недоглед? Да ли је ове трендове могуц́е наставити мерама као што су политика ниских каматних стопа и квантитативно олакшавање, или је крах неминован, и само је питање када ц́е се догодити и шта ц́е га изазвати?

„Наравно да то не може да се настави у недоглед“, уверена је и Ружа Ц́ирковиц́. „То је показала и 2008. година, а проблем је у томе што крах америчке еконоије за собом повлачи и читав свет.“

Kризу 2008. изазвало је пуцање тржишта некретнина у Америци. У најкрац́ем, кредити за куц́е давани су кредитно неспособнима, банке су онда масовно почеле да заплењују некретнине, што је изазвало пад њихове вредности, и тиме је отпочела ланчана реакција која је потресла читав свет. „Ројтерс“ ових дана, позивајуц́и се на податке њујоршког ФЕД-а, јавља да је лична задуженост Американаца сада још вец́а него што је била тада, уочава се тренд све вец́ег кашњења у отплати дугова на кредитним картицама, а слична ситуација је и на тржишту кредита за аутомобиле. Да ли су ово знаци да је нова криза све ближа?

„Нико не зна када ц́е то да се догоди. Али с великом поузданошц́у можемо да констатујемо да је тренд такав, и да се убрзаним корацима приближавамо том тренутку“, каже Бранко Павловиц́.

Презадуженост обичних Американаца, а није много другачије ни у остатку западног света, последица је чињенице да њихова реална примања стагнирају вец́ тридесет година. С друге стране, „Блумбергов“ индекс милијардера показује да су десеторица најбогатијих људи света своје богатство у протеклих годину дана повец́али за преко 100 милијади долара. Шта то говори о неолибералном економском поретку у коме живимо?

„Овакви трендови настављају се зато што нико не жели да се добровољно лиши својих привилегија… Очекивало се да ц́е се свет опаметити после драматичне кризе 2008. године, али, очигледно, то се није догодило. Финансијски лоби је, једноставно, исувише јак да би тако нешто дозволио“, оцењује Ружа Ц́ирковиц́.

Имајуц́и то у виду, поставља се питање да ли је управо ова растуц́а неједнакост логичан резултат неолибералног економског поретка у коме живимо, то јест постоје ли уопште основе за наду у општи напредак и благостање у садашњим оквирима?

Не, уверен је Бранко Павловиц́: „Систем иде тачно тамо где је и програмиран да иде. То пластично показује податак да осморо најбогатијих људи на свету поседује колико и 3,8 милијарди људи са дна лествице. Неједнакост достиже размере какве су незабележене у људској историји“.

 

 

 

Спутник

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*