Стари – главна финансијска помоћ младима

У Србији живи око 1.330.000 грађана старијих од 65 година. – За развој нових и постојећих услуга, а међу њима су дневни боравци, помоћ у кући, персонални асистенти, становање уз подршку, ове године држава издвојила 400 милиона динара

0

Пензионерка Радмила Меанџија нема малу пензију. Месечно јој на рачун „леже” око 58.000 динара већ десет година, колико је у инвалидској пензији. Али, Радмили тај новац није довољан да преживи месец. Наравно, јер ова пензионерка помаже осталим члановима породице као и већина оних који су загазили у „треће доба”. Кћерки, магистру физичке хемије, која као вечита „замена” у школи заради само 10.000 динара. Ту је и син са нешто већом платом, али да би преживео месец – сасвим недовољном. Док Радмила плати режије, намири рату за кредит, поправи неки квар у домаћинству, ћушне покоју црвену деци у џеп, овој шездесетпетогодишњакињи остане око пет хиљада. С тим новцем остаје јој само да купи храну. И то је то.

– Нисам социјални случај, ал’ истина је да животарим. Деца живе са мном јер немају других опција. То је изгледа нормално код нас, а тако је трагично. Успем и да оставим неки динар са стране, али ето увек искрсне неки нови трошак. Овог месеца се покварио део на замрзивачу. Цех – осам хиљада. Нико ме не пита да ли имам, а да платим морам. И тако укруг, а од уштеђевине ништа – каже пензионерка Радмила Меанџија са Звездаре.

На прагу овогодишњег Међународног дана старијих, 1. октобра, положај особа које имају изнад 65 година, а у Србији их је 1.328.841 (процена Републичког завода за статистику из 2015), и даље је на климавим ногама. У нашој земљи ничу нови домови и центри за смештај старих и немоћних, а у Министарству рада, запошљавања и социјалне политике истичу да је за развој нових и постојећих услуга у заједници, а међу њих спадају дневни боравци за старе, помоћ у кући, персонални асистенти, становање уз подршку, издвојено 400 милиона динара, највише од 2000. године.

У Београду 409.078 пензионера
Према подацима Фонда ПИО, у Србији тренутно има 1.727.629 корисника пензија, од којих је 409.078 из Београда. Најнижу пензију прима 380.803 корисника. У престоници их је у јулу било 35.710.
Најнижа пензија из категорије запослених и самосталних делатности износи 13.454 динара, док пољопривредни пензионери примају 10.577 динара месечно.

Лоших вести нажалост има више. Прва је да је још неизвесно када ће се на старо вратити пензије које су умањене због мера штедње. Неславном списку придружују се и подаци да расте број корисника народних кухиња, међу којима је знатан број старијих. У Црвеном крсту напомињу да ће у наредној години бити 35.965 корисника народних кухиња. За њихове оброке биће потребно око 322 милиона динара.

У мору недаћа са којима се свакодневно сусрећу најтеже је изгледа пољопривредним пензионерима јер они имају најниже пензије у Србији – 10.577 динара месечно. Према подацима Фонда ПИО, у Београду најнижу пензију прима 35.710 суграђана.

Надежда Сатарић, председница УО организације „Амити”, подсећа да се наша земља сврстава у демографски старе, али да је највећи проблем то што више од пола милиона грађана од укупног броја старих живи у старачким домаћинствима. Посебна прича је и пензиони систем, као основни систем потпоре за старије.

– Око 240.000 старих је ван пензионог система, а по нашој процени од тог броја половина њих је веома угрожена. Од укупно 1.727.629 пензионера у Србији, више од милион је старије од 65. Просечна пензија је 23.462 динара, што је тек 52 одсто од просечне плате запослених која је у августу износила 45.286 динара. Драматично је и то што 186.686 пољопривредних пензионера месечно прима испод 12.500 динара, што је за око 2.500 динара испод линије сиромаштва (14.920 динара) – набраја Сатарићева и подсећа да чак око пола милиона пензионера од којих нису сви старији од 65 година прима пензије ниже од зацртане линије сиромаштва у Србији.

Старији људи данас практично деле судбину свих који веома тешко живе јер трећина грађана једва саставља крај с крајем. Демографско старење становништва и даље је највидљивије у главном граду. Две општине – Врачар и Стари град, међу „најстаријим” су у земљи са више од 20 одсто старијих од 65 година у укупном броју становника. Стари град је чак овенчан неславном титулом најстарије општине у Европи, по годинама житеља.

И док суграђани који су цео радни век уложили у град сматрају да заслужују боље услове живота, надлежни уверавају да ће наставити да уводе нове услуге у области социјалне заштите.

– Београд има 400.000 старијих суграђана према којима град има посебну обавезу. Због њих ради 25 клубова где могу да се друже, едукују и иду на заједничке излете. У протеклој години отворена су четири таква кутка, а биће их још – најављује Горан Весић, градски менаџер. Град брине о отприлике 10.000 старих суграђана који користе клубове и услугу „помоћ у кући”.

Град без иједног званичног дневног боравка

Поред четири државна дома за „треће доба” при Геронтолошком центру Београда – на Бежанијској коси, Вождовцу и два на Карабурми (у земљи их је 40), безброј приватних домова (116 лиценцираних је у Србији) и сијасет оних који раде на „црно”, као и бројних клубова за разоноду, у престоници ипак не функционише ниједан дневни боравак за старе, барем не званично. Простор у Симе Игуманова 2 на Врачару, отворен пре четири године, тренутно ради као клуб, а у њему време проводи стотинак корисника. Иста ситуација је и са новобеоградским кутком у Улици Милеве Марић-Ајнштајн, отвореним у мају 2015. Добра вест је да је на Звездари недавно почео да ради први клуб за старе. У адаптацију простора и опремање град је уложио око шест милиона динара, а реч је о кутку који су суграђани прижељкивали дуже од три деценије. За кориснике је врата отворио и адаптирани клуб у Светогорској улици, који сада ради као едукативно-креативни центар за старе, засад једини тог типа у земљи. У протеклом периоду, подсећају надлежни, отворени су и клубови у Раковици, Земуну, Палилули и Новом Београду, а у Скупштини града обећавају да ће ускоро свака општина у престоници добити бар један клуб.

Политика

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*