Старо сајмиште ускоро меморијални комплекс (ВИДЕО)

Како ће се звати меморијални коплекс планиран на Старом сајмишту, Комисија још увек већа. На измене закона чекаће се до јесени. За сада, извесно је које су павиљоне представници заједница решили да претворе у музеје, а у плану је и да сами бирају руководство.

0

Три музеја у три павиљона. Овако ће, према последњим договорима, изгледати Старо Сајмиште. Музеј Холокауста биће смештен у павиљону „Николе Спасића“, Музеј српских жртава у Немачком, а ромских у Турском павиљону.

„Павиљон трговца ‘Николе Спасића’, његова задужбина која је била бивша јеврејска болница у времену између 1941. и 1942. године када је холокауст и вршен сада је гиманстички клуб и салa за састатанке које закупљује неколико друштава, док се у бившем турском павиљону налази ресторан“, наводи Никола Шуица, члан комисије за Старо сајмиште.

На месту ресторана некада – мртвачница. О томе у којим објектима ће музејске поставке градити пунктове сећања одлучивали су представници заједница.

„У последња два месеца се искристалисала као најбоља опција Спасићев павиљон из тог разлога што је Спасићев павиљон већ готов, практично имамо простро који је адекватан. Tо је управо била она локација где је болничарка Хилда Дајч писала писма која су остала забележена као неоспоран историјски извор. Због тега је можемо слободно звати београдском Аном Франк“, објашњава Харис Дајч, координатор CJOC за Старо сајмиште.

Судбина немачког павиљона и будућег музеја српских жртава још није позната јер ту је планирана изградња пута. Изменама закона предвиђа се аутономија сваког од музеја који ће имати свог управника и руководство.

„Желимо да се за десет или двадесет година запитамо где смо сада, зашто смо дошли до те ситуације да практично не можемо сами да одлучујемо о нашим програмским активностима“, наводи Дајч.

Изградња меморијалног комплекса је, тврде, коначно близу реализације, након више од 15 година.

„То је од кључне важности за идентификацију нашег друштва и генерално за будуће генерације, не само спомен места већ и начина механизма како можемо да се сећамо а да не заборавимо с обзиром да је талас заборављања стално пред нама“, каже Никола Шуица.

„Он стално навире са свим новим медијским и технолошким усавршавањима и ми све више и више таложимо неку врсту сећања и самим тим она бледи и заборавља. Овим чином и Република Србија и Београд ће се придружити породици градова који имају и негују своја сећања“, наводи Шуица.

Који ће назив носити Меморијални комплекс још није утврђено. Очекује се да ће нацрт закона, којим ће бити регулисан простор некадашњег логора, где је страдало више од 18.000 људи, бити завршен до лета, а усвојен на јесен.

РТС

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*