Стефановић прогласио државном тајном прислушкивање телефона

0

Позивајући се на Закон о заштити података о личности, Добрица Веселиновић и Kсенија Радовановић су од МУП тражили податке о надзору полиције којим су изложени, односно прислушкивању њихових телефона, од 1. маја 2014. до септембра 2016. године

Министар полиције Небојша Стефановић забранио је Управи криминалистичке полиције да Добрици Веселиновићу и Kсенији Радовановић из „Не да(ви)мо Београд“ достави податке о надзору полиције над њима, односно прислушкивању телефона.

Kако пише у решењу које је УKП послала Веселиновићу и Радовановићевој, а у који је Данас имао увид, одбијају се захтеви активиста Иницијативе да, по Закону о заштити података о личности, остваре право увида у документе у вези са обрадом података о њима. Двоје активиста је затражило од МУП податке о прикупљеним информацијама надзора над њиховим мобилним телефонима од 1. маја 2014. до септембра 2016.

године. У образложењу овакве одлуке, коју је потписао полицијски службеник Никола Беговић, пише да би се откривањем тих података открила, како пише – државна тајна или строго поверљиве информације. У МУП се позивају на Одлуку о одређивању тајних података тог Министарства из 2014. године којом су означени степени тајности – државна тајна и строго поверљиво, Закона о државној управи, као и на Уредбу о ближим критеријумима за одређивања степена тајности и строго поверљиво.

На основу свих тих законских аката, Министарство унутрашњих послова је закључило, како пише у документу у који је Данас имао увид – да се не могу испунити захтеви Веселиновића и Радовановићеве. То практично значи да је надзор полиције над њима, у који спада прислушкивање њихових телефона, проглашено државном тајном или строго поверљивом информацијом. У образложењу ове одлуке даље се наводи члан 9, став 2, тачка 4, Закона о тајности података, у којем заправо пише да „руководилац органа власти“ има право да одређене податке прогласи државном тајном, што је у овом случају – министар унутрашњих послова Небојша Стефановић. Овлашћена лица за проглашавање одређених информација државном тајном или строго поверљивим подацима су између осталих и председник Народне скупштине, председник Републике, председник Владе.

„При одређивању тајности податка, овлашћено лице процењује могућу штету по интерес Републике Србије“, пише у Закону о тајности података. Kао разлог за проглашавање полицијског надзора над Добрицом Веселиновићем и Kсенијом Радовановић државном тајном, МУП се, такође, позива на члан 5 Уредбе о ближим критеријумима за одређивање степена тајности „државна тајна“ и „строго поверљиво“.

Тим чланом се у ствари даје могућност надлежном органу или лицу да ускрати право на увид у полицијски надзор због „могуће штете по интерес Републике Србије“. У Уредби се прецизирају разлози због којих тајни подаци могу бити проглашени државном тајном и строго поверљивим, а разлика је у томе што би одавање државне тајне могло да нанесе већу штету држави од одавања строго поверљивих података. Ту су наведене опасности попут угрожавања територијалног интегритета и суверености Србије, уставног поретка и демократских принципа, угрожавања националне и јавне безбедности, одбране или активности безбедносних и обавештајних служби, угрожавање међународног положаја Републике Србије…

Такође, у Закону о тајности података пише, између осталог, да се њиме уређује заштита тајних података који су „од интереса за националну и јавну безбедност, одбрану, унутрашње и спољне послове Републике Србије“. У Закону пише и да је податак од интереса за Републику Србију – сваки податак или документ „којим располаже орган јавне власти, а који се односи на територијални интегритет и сувереност, заштиту уставног поретка, људских и мањинских права и слобода, националну и јавну безбедност, одбрану, унутрашње послове и спољне послове“.

Иначе, Добрица Веселиновић и Kсенија Радовановић су, позивајући се на Закон о заштити података о личности, 2. септембра 2016. године, тражили од МУП податке о надзору полиције којима су изложени, односно одговоре на питања да ли им полиција прислушкује телефоне. У решењима која су им са идентичним садржајем засебно послата, Веселиновићу и Радовановићевој се, као „поука о правном леку“, препоручује да против ове одлуке могу да поднесу жалбу у року од 15 дана, непосредно Поверенику за информације од јавног значаја и заштити података о личности. Из свега наведеног следи закључак да су представници актуелне власти прогласили активисте Иницијативе „Не да(ви)мо Београд“ претњом по безбедност земље.

Реч је о активистима чији је један од основних циљева откривање истине у вези са рушењем објеката у Савамали, када су неидентификоване особе под фантомкама срушиле неколико кућа у Херцеговачкој улици у Београду, док се полиција није одазивала на позиве грађана.

Непосредно након тог догађаја, премијер Србије је као кривце за „фантомско рушење“ окривио врх градске власти, да би касније релативизовао цео случај, критикујући јавност која је тражила одговор на питање због чега још није откривено ко је одговоран за тај догађај. Такође, захтев Иницијативе „Не да(ви)мо Београд“ је да власт учини потпуно транспарентним уговоре о изградњи „Београда на води“ са јасним критичким освртом на такав урбанистички план, који је, осим Иницијативе, наишао на снажно неодобравање стручне јавности, изузете из било какве јавне расправе приликом планирања изградње таквог пројекта.

 

 

Данас

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*