Стеван Петровић Книћанин-командант српских добровољаца у Војводству Србији

0

Стеван Петровић Книћанин (Кнић 1807- Београд 1855) био је војвода и командант српских добровољаца у Војводству Србији за време Мађарске револуције 1848/49.
Стеван је узео презиме Петровић, по имену свог оца Петра Комадиновића, богатог гружанског трговца марвом. Надимак „Книћанин“ му је дао кнез Милош Обреновић, код којег је био буљукбаша у гарди тзв. „кнежеви момци“. Стекао га је по родном месту Книћу, крај Крагујевца. Из краја Груже су били и Книћанин и његов политички ривал Тома Перишић Вучић (из села Вучковице). За време владавине Милоша Обреновића, од 1835. године Книћанин је иако врло млад био начелник Јасеничког среза, а од 1839. године начелник Смедеревског округа. Пошто је подржао уставобранитеље, као један од организатора буне Томе Вучића Перишића, био је прогнан из Србије у периоду 1840—1841. Провео је годину дана и изгнанству у Цариграду и Видину.
После пада са власти династије Обреновић, 1842. године уведен је под Карађорђевићима у Државни савет као члан. Поверена му је војна управа земље и брига за кнежеву сигурност. Кнез Александар Карађорђевић га је септембра 1843. године из чина мајора, унапредио у чин подпуковника.
Без обзира на бурну биографију, војводу је свакако највише прославило учешће у борбама у Војводини током 1848. и 1849. године.

На Петровданској скупштини 1848, на којој се расправљало о односу према српском покрету у Војводини, присуствовао је и изасланик патријарха Рајачића, прота Павле Стаматовић, са задатком да издејствује подршку Србима „пречанима”. Илија Гарашанин и кнез Александар Карађорђевић били су за пружање помоћи устаницима док се Тома Вучић Перишић противио мешању у сукоб. После свађе са Вучићем, на Петровданској скупштини јула 1848. године, дао је оставку. Залагао се да Србија активно помогне војвођанским Србима, а кад није успео, спремио се да лично пређе у Српско Војводство, у помоћ тамошњим Србима.Коначно, на тајној сесији је одлучено да се Србима у Војводини упути новчана и помоћ у оружју и добровољцима, на чије чело је стао Стеван Петровић Книћанин
Книћанин је 25. јула код Ковина прешао у Војводину. Од августа 1848. године командовао је српским добровољцима; код Томашевца је предводио добровољце из Србије и војнике Немачко-банатског граничарског пука бр. 12, а почетком 1849. године је био на челу снага код Сирига у Банату. Истакао се у биткама код Панчева и Вршца. По налогу кнеза Александра, 9. марта 1849. вратио се у Србију. Кнез Александар га је 1852. године почаствовао титулом војводе. Истовремено, аустријски цар Франц Јозеф декорисао га је витешким крстом Марије Терезије.
Доживео је мождани удар 1854. године, и од последица истог преминуо 1855. године у 48. години живота. Био је уважен на аустријском двору; од цара Франца Јозефа I је добио на поклон 2000 дуката, када је пред смрт полазио у бању Мехадију на лечење. Книћанинов погреб је био догађај ретко виђен у Београду. Церемонији су присуствовали кнез Александар и кнегиња Персида Карађорђевић, митрополит београдски Петар (Јовановић), свештеници, чиновништво, војска, ученици београдских школа, велики број Београђана и доста света из Војводине. По наређењу Франца Јозефа I погребној поворци се прикључила и депутација од 80 официра из свих пукова у Војводини.

Српска историја

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*