Стојановић: Опозиција да батали причу о једној колони

0

Докторанд на Факултету политичких наука Бобан Стојановић оценио је да опозиција треба да заборави на причу о једној колони и окрене се програму, кандидовању одборника за београдске изборе и теренском раду. Сматра и да би кандидат којег би подржао Саша Јанковић имао већи потенцијал да победи на тим изборима од самог лидера ПСГ.

Коментаришући евентуалну кандидатуру Саше Јанковића за градоначелника, он је рекао да ако је лидер ПСГ већ био кандидат на председничким изборима не би требало да буде и кандидат за градоначелника.

„Плашим се његове кандидатуре из позиције резултата опозиције. Он је имао сјајан резултат на председничким изборима, али свеједно кад други кандидат победи у првом кругу, то су онда катастрофални избори за целу опозицију. Ако би се медијски изманипулисало насловима, попут ‘није успео ништа, па сада хоће у Београду’ – био би прилично лака мета за нападе“, казао је.

Гостујући у Новом дану, Стојановић је оценио да би неки други кандидат којег би подржао Саша Јанковић имао већи потенцијал да победи.

Опозиција је направила грешку у корацима, додаје, и припреме за Београдске изборе је требало да крену 3. априла (одмах после председничких), а они и даље разговарају ко ће са ким у коју колону.

„Требало би да забораве на то и окрену се брендирању кандидата, одборника, планирањем програма развоја четрвти, насеља, теренским радом. Много паметније би им било да батале приче о колонама и крену да раде на озбиљнијим и конкретнијим стварима“, оцењује он.

Шанса да се пробуде они бирачи који су изгубили поверење у странке, јесте да се појаве нови, чисти људи.
Код грађана постоји низак тренд поверења у странке, и сама та реч осликава негативно, рекао је Стојановић, па се користе речи попут покрета као алтернатива тренутној ситуацији.

Он је ипак додао и да то није кључан разлог зашто се формирају покрети, већ то што је оснивање странаке јако скупо.

„Јако је тешко формирати странку, и зато се формирају као покрети, групе грађани, али суштинске разлике не постоје између партије и покрета. То можда код малог броја бирача утиче на опредељење, али не превише“, каже он.

Стојановић објашњава да су покрети и удружења грађана само прелазна фаза, јер је једноставније у кратком временском року изаћи на изборе, али да дугорочно, због захтевне бироктатије то није тако.

Он је рекао и да није добро да кандидати на београдским изборима буду садашњи лидери странака. Неопходно да се појаве нови људи, чисти, а потребно је такође кандидовање појединачно за одборнике, јер почетак новог политичког живота јесте да пређемо на неку врсту „комшијске“ политике.

„У току кампање, осим тог избрендираног имена за градоначелника, чистог и оствареног професионално, кључна ствар да на улици имате 110 кандидата за одборнике који ће у свом комшилуку да промовишу програме и говоре о развоју најужег комшилука, да су у контатку са комшијама и да их убеде да гласају за њих“, сматра.

Не да(ви)мо Београд је занимљива организација, каже Стојановић, која је најавила да иде на изборе, али јесте питање како их перципирати тренутно, односно колику изборну снагу имају.

Ако погледате шта је та иницијатива радила претходне две године и да они могу да извуку више људи на улице него опозиција, то је ресурс који не сме да се изгуби“, објашњава.

Они су јасно ставили до знања да не желе са странкама у коалицију, и на том ставу да су „сви исти“ и граде своју причу.

„Они су кренули са том комшијском политиком и мапирањем проблема у Београду, што је добро – тај приступ да се иде од зграде до зграде, од куће до куће, да се питају који су реални проблеми, за мене је то позитивна ствар у Београду“, казао је Стојановић.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*