Столар Миле не престаје с хуманитарним радом, а током новогодишњих празника делио пакетиће

0

Милорад Јурковић из Раковца, познатији као столар Миле, који прави и поклања столице за храњење беба, том акцијом је покренуо лавину доброте, а током новогодишњих празника делио је пакетиће са својим кумом и био помоћник Деда Мраза.

Kао и већина акција током којих је столар Миле помогао, и ова је настала спонтано и проширила се и на друге људе који су пожелели да измаме осмех малишанима.

Доброчинитељ каже да га је један човек који је желео да остане анониман питао да ли би ишао по Србији и делио пакетиће оним малишнима који тешко живе и породицама с малом децом. Пристао је, а потом почиње новогодишња чаролија.

– Морао сам да нађем Деда Мраза. Питао сам кума Николу Вукајловића и он је без проблема обукао костим, те смо кренули по Србији – прича Миле и каже да су их малишани дочекивали са толиком радошћу да ни сами нису могли да верују колико се деца радују Деда Мразу.

Тај осмех и та радост код њих када угледају Деда Мраза на вратима својих кућа је просто непроцењива. Због тога вреди сваки труд који смо уложили одлазећи свуда по Србији где смо поделили више од 200 пакетића – каже наш саговорник.

Напомиње да „посао“ веселог деде са белом брадом није ни мало лаган, јер су он и његов кум морали долазити у домове деце у касно после подне када она долазе из школе, те нису имали пуно времена да се задржавају у кућама.

– Све смо постигли, али како нам је било говори податак да је кум морао да мења троје панталона, јер су пуцале приликом изласка из аутомобила. Ипак, све смо ми то стоички издржали – говори кроз смех и каже да додељивање пакетића није било само пуко уручивање, већ је Деда Мраз долазио на позив чаробњака.

– У кућу сам улазио први како бих најавио Деда Мраза. Нека деца су ме препознавала, јер су чула за акције којим се бавим. Разговарао сам са њима о њиховим оценама, о томе какви су у школи у кући, те их питам да ли су били добри и слично. Објасним им да сам постао чаробњак, а за све то време мој кум је иза врата. Заједно с децом пљеснемо рукама и кум уђе, а онда настаје потпуни хаос, јер дечја срећа буде толика да је то просто невероватно. Они крећу да вриште, да се смеју, радују… – објашњава Миле за наш портал.

Поред тога што су пакетиће донирали приватне фирме и они који не желе да се помињу у медијима, акцији се сасвим случајно прикључила и једна Новосађанка.

– Дошли смо на Ново насеље да преузмемо пакетић од породице како би смо га донирали другој, а кум је био већ припемљен за нашу малу мисију. Kако смо шетали на отвореном нисмо били баш неуочљиви, па је девојчица која је шетала с баком била пресретна што у свом комшилуку види Деда Мраза. Дали смо јој пакетић и фотографисали се с њом. Њена мама је видела фотографију на Фејсбуку и контактирала нас, те пожелела да и она обрадује неко дете, па је донирала пакетић који смо ми даље проследили – прича овај доброчинитељ.

Није им било тешко ни када их је низ Орашац завејао снег, али ни то што су се често губили, па по пола сата нису успевали да пронађу породице у неким селима. Ништа их није спречило у томе да на адресе више од 200 малишана стигне Деда Мраз, његов помоћник чаробњак и пакетићи. Истовремено уручили су око тридесет пакетића Удружењу мајки са троје и више деце.

За столара из Раковца, кога оправдано зову човеком доброг срца, чули су сви када је покренуо необичну акцију поклањања столица за храњење беба, којих је до сада донирао 1.200.

Ни сам доброчинитељ чију је страницу на Фејзбуку запратило више од чак 50.000 људи каже не зна колико је акција до сада покренуо, нити је замишљао да ће баш толико људи желети да му се придружи на путу на ком је кренуо.

Јурковић није сам у свом науму и акцији, помажу му и деца и супруга која столице шмиргла. Kум и брат су му такође помоћници. Породица му је каже најбољи тим, а акцију донирања хранилица за бебе је пре две године покренуо каже из револта.

– Био сам бесан када сам ушао у продавницу и видео цене столица за храњење беба. Тако сам одлучио да их направим и поклоним, јер би то моје мало неком значило много – каже Миле.

За разлику од оних у продавницама, које коштају најмање 50 евра, столице за храњење беба које прави столар Миле немају ни рок трајања, а ни цену. Новац не прима. Али, услов има.

– Услов је ако имају једно дете, онда им кажем – послаћу вам столицу, али да имате троје деце. Наравно, кроз смех, то је шала. Али највећи услов је кад се столица добије, да не сме да се прода. Столица мора даље да се поклони. Ако не знају никога коме треба, нек назову мене, ја знам коме треба, проследићемо, и већ је било тако пар прослеђивања – каже Јурковић.

Није му страно ни да дарује аутомобил, краву, трицикл, посебне столице за децу с инвалидитетом, а није му тешко да засуче рукаве и поправља столарију најстаријим суграђанима.

Још увек се памти акција у оквиру које је једна шесточлана породица желела да дарује аутомобил.

– Назвали су ме и рекли да су набавили бољи ауто, а пошто ја знам доста породица којима је ауто потребан, замолили су ме да га даље неком проследим. Тешко је изабрати једну породицу, али одмах сам рекао да имам породицу којој ћемо га уручити, позвао сам те људе и наравно они су прихватили – каже Миле.

И како то судбина намести, аутомобил је отишао у руке шесточлане породице, баш оној којој је била најпотребнија.

Његови апели да се помогне другима на Фејзбуку, долазе и до најмлађих, те је Немања Страценски (11) који је читајући о болесним дечацима, пожелео да им донира свој џепарац.

Новац је уплаћен дечацима из Аранђеловца, који се боре са аутизмом и немаштином. Необичан и хуман гест дечака привукао је још више пажње јер се Немања доскора и сам борио са тешком болешћу, Буркитовим лимфомом.

На причу о браћи Стефану и Филипу Немања је наишао на страници столара Милета, који је позвао хумане људе да помогну породици Kерић из Аранђеловца, у којој расту два предшколца са аутизмом, без пелена, крема, купатила, у једној неомалтерисаној соби.

Уз помоћ пријатеља тринаесточланој породици која живи у Бања Луци Миле је купио краву.

– Прво смо их посетили и видели да веома тешко живе и да им је то једина жеља. Породица има једанаесторо деце. Они нису желели компјутер нити играчке, већ краву. Нису могли да је приуште. Позвао сам људе и за 24 сата је решено и вредело је, јер су се деца више обрадовала крави него играчки. То је за њих била велика срећа. Деца су трчала около и викала стигла крава. Сада дневно сигурно имају бар десет литара млека, што им је довољно. Kасније можда добију и теле – прича наш саговорник.

Раде Шијак, дечак оболело од церебралне парализе, посредством приче столара из Раковца добио је трицикл.

Мали Раде због своје болести никако није могао да пронађе одговарајући бицикл. На многа врата су куцали његови родитељи да би до њега дошли. Уз помоћ људи великог срца Раде је добио трицикл, а дечаков осмех је каже Миле награда за све што је урађено, те да је то управо оно непроцењиво за шта се вреди борити.

Осим тога, покренуо је још једну акцију – бесплатне поправке дрвенарије старијим грађанима који углавном живе сами у веома лошим условима. Тако је отишао у дом једне баке од 81 године, која живи сама у Новом Саду. Она живи без примања, а двоје врата су разавлили провалници. Електричне инсталације су биле потпуно неупотребљиве и због тога није смела ни да греје кућу. Милетове речи имају много ођека, па се тако прича са баком срећно завршила, јер су се њему након посете јавила двојица електричара који су бесплатно поправили инсталације, а једна Новосађанка дошла и платила бакин рачун за струју.

Хуманих људи каже овај доброчинитељ има све више, а да је јако мало потребно да се неком олакша живот.

– Има људи великог срца, само је проблем у томе што су људи неповерљиви. Међутим, када стекну поверење и увере се у то да поклоњено одлази у праве руке, лавина се наставља и шири даље – говори наш саговорник.

Мало је познато да Миле прехрањује породицу свирајући хароминку.

– Ушао сам у кафану 1992. године и од тада свирам хармонику у једном бенду. Морао сам некако породицу да прехраним и тада је то била добра одлука. Времена се мењају и није више као некада али не жалим се – каже Миле.

Препознају га у кафани и на слављима на којима свира, али Миле каже то не користи ни на који начин, чак напротив.

– Договор бенда је да на слављима поводом рођења детета свирамо бесплатно. Тако да када нас позову, питамо који је повод и у већини случајева људи се пријатно изненаде, јер тако нешто не очекују. Треба више деце Србији и то је наш мали заједнички допринос наталитету – каже доброчинитељ из Раковца.

МИЛЕТОВА НАЈНОВИЈА АKЦИЈА: Мартин има само 15 година и дијагнозе хидроцхепалус и епилепсију. Слабо види и има слушне апарате и често губи свест и буквално је везан за кревет. Има трајни катетер ЦХ 16 са урин кесом са испустом. Његова петочлана породица живи од дечјег 8.000 динара и социјалне помоћи 10.000. Мартин је имао и десету операцију главе али његово стање је све лошије и за два месеца је изгубио 12 килограма. Од лекова му је потребно кетонал 100 мг и саурус 10 мг који коштају око 1.300 дин и морају се куповати ! Мартин користи пелене до 70 килограма. Сви који желе да помогну, могу то да учине посредством Фејсбук странице „Столар Миле

 

 

Мојновисад

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*