Страх од пропуштања: Да ли можете да замислите један дан без интернета?

0

Истраживања показују да су анксиозност, досада и осећање непријатности редовни пратиоци чак и једнодневног одсуства с интернета. На који начин нас мења стална конекција?

Недавно је социјалним мрежама кружила информативна мапа, подељена чак 177 хиљада пута: реч је о карти света на којој је приказано око 120 аеродрома на свим континентима, уз уписане податке о лозинкама бежичног повезивања на интернет на сваком аеродрому појединачно.

Аутор мапе наводи да ће наставити да је снабдева новим подацима када их прибави. Популарност овог објављивања може се објаснити тиме да омогућава лакши приступ интернету особама које путују, нарочито онима који морају да пређу више од једног лета до крајње дестинације.

Велики број људи користи јавне мреже за повезивање због посла, проверу мејла или чет-клијента на телефону или другим геџетима. Међутим, није мало ни оних који се повезују због разоноде или комуникације с пријатељима, тако да је доступни интернет готово неопходна карактеристика јавног места или пребивалишта.

Град тишине: Зашто су у Грин Бенку забрањени телефон и интернет?

Осећање празнине
Промене у друштвеној интеракцији које су донели стално присутни и неограничени интернет, оставиле су своје трагове и на психичком плану појединца: доста корисника социјалних мрежа доживљава као обавезу проверавање својих налога и порука. Други извештавају о осећању празнине уколико пропусте нова дешавања на Фејсбуку или Твитеру, чиме је измишљена нова категорија „страх од пропуштања“.

Истраживања показују да су анксиозност, досада и осећање непријатности редовни пратиоци чак и једнодневног одсуства с интернета оних који су навикли да свакодневно проводе више сати користећи га, што практично значи да многе особе показују знаке апститенцијалног синдрома када су „офлајн“.

С друге стране, није реткост да је један од захтева радног односа да је засполени доступан стално путем неког од програма за брзу размену порука. Оваква комуникација је током радног времена део у корпоративном свету пожељне способности мултитаскинга, односно изврашавања више задатака ођедном.

Међутим, све је више ситуација када људи шаљу и примају мејлове и друге врсте порука у вези посла, а изван радног времена. У једном истраживању је утврђена да претерана употреба брзе онлајн комуникације и информација, нарочито код старијих особа, изазива презасићење когнитивних функција, и ову појаву назива „епидемијом одвраћања пажње“.

Откријте и Шта корисници интернета широм света желе да купе у различитим земљама?

Некада се за особу која ради прековремено – јер осећа такву потребу и даје себи императив да буде продуктивна – говорило да је “радохолик”: радохоличарска атмосфера налазила се у канцеларијама, а приказивана је као вечерњи рад, често без прируства других особа.

Данас овај термин може да прошири своје значење на све оне који путем лаптопа, телефона или таблета раде током читавог дана, а са различитих места изван пословних просторија. Нове радне навике и понашања унеле су новине и у феноменологију дисфункционалних понашања, па тако данас имамо све више људи који би лако могли да се “пронађу” у клиничкој слици поремећаја дефицита пажње, иако немају тај поремећај.

Психијатар Халоувел уводи термин “црта дефицита пажње”, којом карактерише све што се дешава у актуелном пословном свету, и наводи да никад у историји људски мозак није био изазван да прати толико много података, због чега је овакав образац понашања заправо одговор на хиперактивно окружење у ком живимо.

 

 

 

Елментаријум

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*