Стрес на послу и његове последице

0

Један од најчешћих и константних узрока стреса који већина људи наводи јесте стрес изазван проблемима на послу. Његове последице могу утицати не само на продуктивност, већ се могу „прелити“ и на друге области живота.

Узроци стреса на послу

Стрес на послу може настати из више разлога. Један од најчешћих је неравнотежа између захтева који се намећу запосленом, са једне стране и његових способности да се са њима избори, са друге стране. Неретко велики допринос настанку тензије и притиска „кумују“ нереални рокови у којима се посао мора успешно завршити. Још један од фактора који могу проузроковати стрес јесу лоши колегијални односи. Лоши међуљудски односи на радном месту углавном су последица незадовољства запослених, као што су: лоши услови рада, ниска примања, поремећен систем вредности у коме се не награђују најпродуктивнији и најспособнији.

Врсте стреса на радном месту

Најпре треба истаћи да је стрес последица неравнотеже између уложеног напора и награде за инвестирани труд. Зато стрес који запослени доживаљавају на радном месту може бити: 1. Акутни и 2. Хронични.

Акутни стрес, као што сама реч каже, траје знатно краће. Неретко може покренути запосленог да брже и ефикасније одради посао. Углавном настаје као последица тренутних „кризних“ ситуација на радном месту. Његова сврсихсходност се огледа у томе што запосленом може улити додатну снагу и подстаћи га како би успешно решио задатке који су пред њим. Може се манифестовати кроз „сува уста“, знојење, благу нервозу и „струјање“ енергије која се осећа у стомачном делу, али и кроз позитивну трему уколико запослени обавља посао у коме јавно наступа.

Хронични стрес је много опаснији и он траје дужи временски период. Настаје као последица акумулације како акутних стресних ситуација које запослени није превазишао, тако и дуготрајном излагању ефеката стреса услед природе посла који може бити врло турбулентан и тежак. Хронични стрес погодује настанку телесних обољења и оштећења.

Kада су реакције организма на стрес неадекватне и када организам није у стању да неутралише његов утицај тј. када није у стању да се врати у примарно стање, стрес негативно утиче на здравље.

Последице стреса на послу

Последице стреса на послу могу бити многобројне. Почев од нарушавања здравља запослених, преко њихове смањене продуктивности па све до њиховог одсуства са посла услед лечења. Још једна од потенцијалних последица стреса на радном месту могу бити и наурушени породични односи. То је случај код запослених који не успевају да заврше посао на радном месту већ га „преносе“ кући. На тај начин се не посвећују довољно породици у страху да ће изгубити радно место. Тако њихова улога у породици више личи на „цимера“ који дели простор него на улогу брачног партнера и/или родитеља.

Стресори

Стресор или како се другачије назива стресни надражај представља сваки телесни, психички или социјални утицај који појединца доводи у стање стреса. Можемо разликовати 4 основне врсте стресора:

У физичке и хемијске стресоре спадају: бука, струјни удар, загађење ваздуха, лоша климатизација тј. изложеност високим или ниским температурама на радном месту итд.
Биолошки стресори су: неспавање услед дугих смена на послу које се неретко мењају, те посао који захтева стајање у месту, дуго седење и остале позиције тела које могу имати бројне последице по здравље запосленог, као што је то на пример случај са фризерима и стоматолозима. Затим нередовна исхрана тј. обављање посла без паузе итд.
У психичке стресоре можемо уврстити: лоше међуљудске односе и сукобе како на радном месту, тако и у породици (те се стресно стање преноси и на посао кроз смањењу продуктивност, лош фокус и психичку одсутност), затим недостатак новца и времена, те губитак посла итд.
Социјални стресори су: економска криза тј. ниска плаћеност посла који се обавља, те одговорност за друге раднике, лош друштвени положај и сл.
Kако се изборити са стресом?

 

Неки запослени су самостално успели да нађу механизме који им помажу да се носе са стресом. То не само да зависи од природе радног места већ и од креативности самог појединца, али његовог менталног склопа.

Предлажемо вам неколико савета како да се лакше суочите са стресом и умањите његово штетно дејство: редовно вежбајте – нека умерена физичка активност постане рутина у вашој свакодневици, храните се редовно и здраво – избегавајте нездраве намирнице, настојте да се решите штетних навика, одржавајте и негујте складне породичне и пријатељске односе, ако већ немате нађите хоби (посао у коме ћете заиста уживати), научите да боље организујете своје време и обавезе, спавајте и одмарајте се онолико колико захтева ваш организам, дефинишите очекивања на радном месту и размислите на које све начине можете побољшати свој рад, дружите се и више времена проводите са људима који вам пријају.

Никола Стојановиц

Недељник

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*