Stres na poslu i njegove posledice

0

Jedan od najčešćih i konstantnih uzroka stresa koji većina ljudi navodi jeste stres izazvan problemima na poslu. Njegove posledice mogu uticati ne samo na produktivnost, već se mogu „preliti“ i na druge oblasti života.

Uzroci stresa na poslu

Stres na poslu može nastati iz više razloga. Jedan od najčešćih je neravnoteža između zahteva koji se nameću zaposlenom, sa jedne strane i njegovih sposobnosti da se sa njima izbori, sa druge strane. Neretko veliki doprinos nastanku tenzije i pritiska „kumuju“ nerealni rokovi u kojima se posao mora uspešno završiti. Još jedan od faktora koji mogu prouzrokovati stres jesu loši kolegijalni odnosi. Loši međuljudski odnosi na radnom mestu uglavnom su posledica nezadovoljstva zaposlenih, kao što su: loši uslovi rada, niska primanja, poremećen sistem vrednosti u kome se ne nagrađuju najproduktivniji i najsposobniji.

Vrste stresa na radnom mestu

Najpre treba istaći da je stres posledica neravnoteže između uloženog napora i nagrade za investirani trud. Zato stres koji zaposleni doživaljavaju na radnom mestu može biti: 1. Akutni i 2. Hronični.

Akutni stres, kao što sama reč kaže, traje znatno kraće. Neretko može pokrenuti zaposlenog da brže i efikasnije odradi posao. Uglavnom nastaje kao posledica trenutnih „kriznih“ situacija na radnom mestu. Njegova svrsihshodnost se ogleda u tome što zaposlenom može uliti dodatnu snagu i podstaći ga kako bi uspešno rešio zadatke koji su pred njim. Može se manifestovati kroz „suva usta“, znojenje, blagu nervozu i „strujanje“ energije koja se oseća u stomačnom delu, ali i kroz pozitivnu tremu ukoliko zaposleni obavlja posao u kome javno nastupa.

Hronični stres je mnogo opasniji i on traje duži vremenski period. Nastaje kao posledica akumulacije kako akutnih stresnih situacija koje zaposleni nije prevazišao, tako i dugotrajnom izlaganju efekata stresa usled prirode posla koji može biti vrlo turbulentan i težak. Hronični stres pogoduje nastanku telesnih oboljenja i oštećenja.

Kada su reakcije organizma na stres neadekvatne i kada organizam nije u stanju da neutrališe njegov uticaj tj. kada nije u stanju da se vrati u primarno stanje, stres negativno utiče na zdravlje.

Posledice stresa na poslu

Posledice stresa na poslu mogu biti mnogobrojne. Počev od narušavanja zdravlja zaposlenih, preko njihove smanjene produktivnosti pa sve do njihovog odsustva sa posla usled lečenja. Još jedna od potencijalnih posledica stresa na radnom mestu mogu biti i naurušeni porodični odnosi. To je slučaj kod zaposlenih koji ne uspevaju da završe posao na radnom mestu već ga „prenose“ kući. Na taj način se ne posvećuju dovoljno porodici u strahu da će izgubiti radno mesto. Tako njihova uloga u porodici više liči na „cimera“ koji deli prostor nego na ulogu bračnog partnera i/ili roditelja.

Stresori

Stresor ili kako se drugačije naziva stresni nadražaj predstavlja svaki telesni, psihički ili socijalni uticaj koji pojedinca dovodi u stanje stresa. Možemo razlikovati 4 osnovne vrste stresora:

U fizičke i hemijske stresore spadaju: buka, strujni udar, zagađenje vazduha, loša klimatizacija tj. izloženost visokim ili niskim temperaturama na radnom mestu itd.
Biološki stresori su: nespavanje usled dugih smena na poslu koje se neretko menjaju, te posao koji zahteva stajanje u mestu, dugo sedenje i ostale pozicije tela koje mogu imati brojne posledice po zdravlje zaposlenog, kao što je to na primer slučaj sa frizerima i stomatolozima. Zatim neredovna ishrana tj. obavljanje posla bez pauze itd.
U psihičke stresore možemo uvrstiti: loše međuljudske odnose i sukobe kako na radnom mestu, tako i u porodici (te se stresno stanje prenosi i na posao kroz smanjenju produktivnost, loš fokus i psihičku odsutnost), zatim nedostatak novca i vremena, te gubitak posla itd.
Socijalni stresori su: ekonomska kriza tj. niska plaćenost posla koji se obavlja, te odgovornost za druge radnike, loš društveni položaj i sl.
Kako se izboriti sa stresom?

 

Neki zaposleni su samostalno uspeli da nađu mehanizme koji im pomažu da se nose sa stresom. To ne samo da zavisi od prirode radnog mesta već i od kreativnosti samog pojedinca, ali njegovog mentalnog sklopa.

Predlažemo vam nekoliko saveta kako da se lakše suočite sa stresom i umanjite njegovo štetno dejstvo: redovno vežbajte – neka umerena fizička aktivnost postane rutina u vašoj svakodnevici, hranite se redovno i zdravo – izbegavajte nezdrave namirnice, nastojte da se rešite štetnih navika, održavajte i negujte skladne porodične i prijateljske odnose, ako već nemate nađite hobi (posao u kome ćete zaista uživati), naučite da bolje organizujete svoje vreme i obaveze, spavajte i odmarajte se onoliko koliko zahteva vaš organizam, definišite očekivanja na radnom mestu i razmislite na koje sve načine možete poboljšati svoj rad, družite se i više vremena provodite sa ljudima koji vam prijaju.

Nikola Stojanovic

Nedeljnik

POSTAVI ODGOVOR

*