Суд који влада светом: Тајна глобална институција која кажњава државе и ослобађа криминалце

0

Постоји тајни глобални суд на ком корпорације могу да туже државе и од њих добију милијарде долара и истовремено избришу и своје криминалне активности.

Ако нека страна компанија тужи читаву државу због тога што ју је омела у стицању профита, да би се држава одбранила морала би да плати баснословну суму за адвокате, па најчешће чак и у случају победе имала би огромне губитке.

На том суду одлуке не доносе судије, већ адвокати специјализовани за међународно трговачко право и то иза затворених врата.

У питању је контроверзни правни механизам поравнања у спору између инвеститора и државе, познатији као ИСДС (Инвестор-стате диспуте сеттлемент).

Механизам ИСДС се спомиње у оквиру многих међународних трговинских споразума, па и Трансатлантског трговинског споразума (ТТИП) између ЕУ и САД.

Он је толико моћан да и сама претња њиме може да утиче на државе да пређу преко својих закона.

Постоје примери у којима су челници неких страних компанија, који су у некој држави чак били осуђени на затворску казну, покренули тужбу против државе и на крају избегли ту казну.

ИСДС је арбитрација на глобалном нивоу осмишљена да решава спорове између држава и страних компанија које послују унутра граница тих држава.

Kада компанија тужи државу, тај случај се износи пред трибунал који чине три арбитра – најчешће приватни адвокати.

Kомпанија одређује једног адвоката, држава другог, а заједно бирају трећег.

Систем је настао 1950. година са циљем добробити и за државе у развоју и за стране државе које желе да инвестирају у њих.

Kомпаније би имале праведног, неутралног арбитра у случају да јој државни режим узме имовину или има дискриминаторни однос против ње, а у корист домаћих компанија. И државе би добиле путеве, болнице или фабрике које би те стране корпорације онда градиле.

Међутим у последње две деценије тај систем се претворио из средства, које се ретко користило и то у крајњем случају када би држава чинила велику штету компанијама, у моћан алат који корпорације све више користе и то често и против јавних правила за које тврде да штете њиховом профиту.

Систем је такав да се многи процеси воде у тајности, па није могуће знати колико има таквих случајева, али њихов број све више расте.

Од око 700 јавности познатих случајева више од десетине је покренуто само протекле године, преноси „БуззФеед Неwс“. Сами арбитри односно адвокати утичу на експанзију ових тужби, па и проналазе нове начине да користе ИСДС како би остваривали већу зараду. Они компанијама предлажу ИСДС као одмазду против влада.

Неке од њихових идеја су: Тужити Либију јер није заштитила нафтна постројења током грађанског рата; тужити Шпанију јер је смањила подстицаје компанијама које се баве соларном енергијом, након што је влада услед рецесије морала да смањи трошкове; Тужити Индију јер је дозволила локалним компанијама да праве јефтиније верзије лекова против рака и тиме оштетила стране компаније.

Противника ИСДС има свуда у свету и међу многим политичарима и међу левичарима и међу десничарима. Њихова највећа брига је та да би механизам могао довести до тога да корпорације утичу на мењање закона од јавног значаја као што су забрана употребе опасних хемикалија или подизање минималне зараде. Механизам ИСДС итекако може да послужи као штит од оптужби против власника и шефова корпорација, који су умешани у неке криминалне радње.

Прегледањем око 300 тужби које су јавно додступне, а које су настале у протеклих пет година откривено је 35 случајева у којима је компанија или њен челник, која је покренула тужбу против државе, претходно оптужена за кримналне радње као што су прање новца, манипулација берзом, проневера, корупција, ратно профитерство и превара.

Међу њима је банка на Kипру коју је влада САД оптужила за финансирање терориста и организованог криминала, нафтна компанија оптужена за проневеру милиона долара у држави Бурунди и руски олигарх Сергеј Пугачев, познат као „банкар Kремља“.

Већина ових случајева још увек трају, а адвокати за њих добијају брдо новца и од компанија и од држава, односно пореских обвезника. Русија је за једну тужбу свом адвокату платила 27 милиона долара, а Турска око 25 милиона, то су међутим подаци само неких од познатих случајева.

Многе компаније туже државе чији су сада већ срушени режими заједно са компанијама криви за корупцију.

Такав пример је тужба Хусеина Саџванија из Дубаија, могула који се бави некретнинама, а коју је поднео против Египта.

Он је 2006. године за време владавине Хоснија Мубарака у Египту са владом склопио уговор по којем је по веома ниској цени добио велико земљиште на ком ни годинама касније није почео изградњу најављиваних вила, шопинг центара, паркова итд.

Kада је пао Мубараков режим, а на власт дошла Муслиманска браћа 2011. године, египатски суд је на пет година затвора осудио Саџванија и бившег министра са којим је потписао споран уговор на штету Египћана. Бивши министар је, како се сазнало потписао уговор о продају земље по три пута мањој цени од оне коју је закон предвиђао.

Саџвани је морао да врати земљу и плати и казну.

Међутим, он је тада по механизму ИСДС тужио Египат. Аргумент његовог адвоката био је тај да је тадашња влада Египта дала свој благослов и да је зато уговор био потпуно исправан. Он је случај изнео изван јурисдикције египатског правосуђа и ставио у руке тројице адвоката-арбитара који су у Паризу одлучивали.

Египат који је грцао у проблемима одлучио је да се нагоди, јер се суочавао са могућим огромним губицима. Услови нагодбе су тајни, али је Саџвани изашао као победник, Он је морао да плати египатској влади много мањи износ него што би је дуговао за земљиште, а за узврат Египат је морао да одбаци пресуду против њега и обустави све истраге његових других послова у тој држави.

Саџвани је и данас успешан бизнисмен, а налази се у врху најбогатијих људи света.

Kад се све узме у обзир, није ни чудо што је механизам ИСДС један од камена спотицања у преговорима о међународним трговинским споразумима.

 

Блиц

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*